HITLEROVAC SPASITELJ
Mnogi bi bez razmišljanja ocenili svakog iz nacističke Nemačke kao monstruma, ali stvarnost nije tako crno-bela. Jedan od takvih primera je i Jon Rabe, koji je, kako se procenjuje, spasao 250.000 života u Nandžingu.
Mnogi koji su živeli pod diktaturom Adolfa Hitlera gnušali su se grozota počinjenih zarad Trećeg rajha, pa čak je bilo i nekoliko članova nacističke partije koji su oslobođeni nakon suđenja u Nirnbergu.
Jon Rabe je naizgled podržavao režim koji je ubio milione Jevreja, Slovena, homoseksualaca i Roma, ali preuzeo je na sebe da spasi živote, istovremeno rizikujući svoj.
Nemac poreklom, živeo je nomadskim načinom života, od Pekinga i Šangaja i konačno se skrasio u Nandžingu. Bio je veliki pariota, zbog čega se pridružio nacističkoj partiji. Rabe je iskreno smatrao da su Hitlerove ekonomske reforme dobre za Nemačku i pomažu namučenoj naciji da se oporavi nakon ponižavajućeg Versajskog ugovora.
Do 1937. godine bio je zamenik vođe nacional-socijalističke partije u Nandžingu i radio je u Simensu. Ali tridesete su bile zastrašujuće za Kineze. Te ’37. fašistički i agresivno imperijalistički Japan, pod vođstvom cara Hirohita, izvršio je invaziju na Kinu, nakon spora zbog mosta Marka Pola.
Kinezi su bili brojniji i imali više resursa, ali japanska ratna mašina bila je veoma disciplinovana i potpuno posvećena, borila se brutalno. Toliko su bili bespoštedni da su čak i čvrsti nacisti kao Rabe bili uznemireni. Nijedan civil nije bio pošteđen pred japanskom vojskom, najmanje od svih žene i deca. Ali, 1937. godine Nandžing je bio poslednji veliki grad i dalje pod kinskom kontrolom, a onda je i to utvrđenje konačno palo. Strahovali su za svoj život čak i Nemci, koji su bili saveznici Japanaca.
U jednom trenutku japanski zvaničnik, prijatelj Rabea, molio ga je da napusti grad, međutum, on je sa još 22 stranca ostao.
Šokiran je bio nasiljem na ulicama i rešio je da učini sve da pomogne nedužnim kineskim građanima da ih spasi torture, i pridružili su mu se ostali stranci.
Formirali su Internacionalni komitet za bezbednu zonu u Nandžingu sa namerom da spašavaju izbeglice i stacionirali se u američkoj ambasadi i okolnim univerzitetskim objektima u blizini Rabeovog doma. Ovi kvadratni metri obezbeđivali su izbeglicama hranu, vodu, sklonište i medicinsku pomoć.
Rabe se osećao kao dužnik Kinezima i zemlji u kojoj je živeo tri decenije. Zato je koristio autoritet nacističke partije u obraćanju Nemačkoj i Japanu i pomogao je 250.000 ljudi.
– Ne mogu sada da izdam poverenje ljudi koji su mi verovali, i dirljivo je gledati koliko mi veruju – napisao je.
Rabe je pisao mnogobrojna pisama u kojim je kritikovao Japance za ratne zločine, kao i upravi nacističke partije u Kini zahtevajući da izdejstvuje sa vladom Japana dozvolu za stvaranje neutralnih zona za civile.
– U ulici na koju gleda moja kuća žena je silovana a onda bajonetom ranjena višestruko u vrat. Uspeo sam da je odvedem u bolnicu – odlomak je iz njegovog dnevnika.
U Nemačkoj najnemoćniji
Kada se 1938. godine vratio u Nemačku, više puta je u Berlinu govorio o nehumanim japsnkim takitkama i pokazivao filmove i fotografije. Lično je pisao Hitleru da iskoristi svoj uticaj po tom pitanju. Zbog drskosti ga je ispitivao i Gestapo, a do Hitlera nikada nije došlo pismo. Oslobođen je i zabranjeno mu je da javno govori na tu temu.
Nakon rata imao je teškoće da pronađe posao zbog nacističke reputacije i bio je šokiran zbog razmera holokausta. Preminuo je zbog šloga 1950. godine, a njegova gobnica je 1997. godine prebačena iz Berlina u Nandžing u Kineski memorijalni centar masakra.
Izvor: Blic