LIPA
Pod mojim prozorom miriše lipa…
Tom mirisu uvek se veselim.
Davna je prošlost maštom kad skitah,
sad one prave mirise želim.
Pod mojim prozorom i godine lete…
Prolete život na kobili besnoj.
Ovi mirisi uvek me podsete,
na ono što u životu beše lepo.
Taj film uvek rado gledam…
A loše u crnu rupu sklanjam.
Zato uvek pod lipu sedam,
da opet, kao nekad, sanjam.
Miriše lipa, mirisi mame…
Ono što mi smeta u ponore bacam.
Da samo lepota u srcu ostane,
u davnu prošlost rado se vraćam.
Pod prozorom miriše lipa…
U noći pevaju slavuji.
I dok mesec svet srebrom obasipa,
opet krv mojim žilama struji.
Pod mojim prozorom miriše lipa…
Srce bije žarom novim.
Uvek je lepo maštom kad se skita
i zato taj miris lipe volim.
Miriše lipa… I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.