SEĆANJE NA VELIKOG TIMOTIJA
Jedan od omiljenih „naših Engleza“ bio je Timoti Džon Bajford. U sećanju Božidara Mandića ostalo je upečatljivo to što je Bajford nosio još jedne čarape u džepu sakoa i obuvao ih da sačuva tabane.
Poslednji dani Timotija Džona Bajforda bili su veoma teški. Desetak godina bio je vezan za krevet, a negovala ga je Zorica Živanović, njegova poslednja supruga.
Neprestano je bivao pod temperaturom od četrdeset stepeni, a ona bi mu puštala Hendla kog je mnogo voleo… Temperatura bi odmah pala nekoliko stepeni. Lekarka nije mogla da veruje da su duša i uživanje najbolji medikament za sve bolesti.
Prvi put smo se susreli na skupu o ekologiji u Regionalnom centru za zaštitu životne sredine. Bili su to dani kad se i kod nas počela buditi svest o prirodi i njenom očuvanju. Bilo je to jutro u kom je retko ko znao šta znači reč – ekologija! U svetu, njeno značenje je narastalo, a kod nas je bila još pod velikim velom sumnje.
Jednom, kad su policajci došli kod nas, u šumu, i pitali čime se bavimo, ja sam im odgovorio „ekologijom“.
Oni su podviknuli: „E, to… to… to plaćaju službenici CIA.“
Znajući njegov televizijski rad prišao sam mu i predstavio se. Odmah smo jedan kod drugog prepoznali odgovornost za šume, potoke, planine… U istom trenutku, obojica smo uzviknuli – Svest ili gest!
Dogovorili smo se da se sutradan nađemo u stanu kod moje prijateljice u tri po podne.
Dan je brzo prošao.
U pet do tri – oglasilo se zvono interfona:
„Ovde Timoti Džon Bajford! Mogu li da uđem pet minuta ranije jer duva jak vetar i pada kiša? Već petnaest minuta, mrznem se napolju.“
„Naravno, upadaj!“ – odgovorio sam mu.
Ali nisam mogao da verujem da postoji čovek s takvim poštovanjem prema kosmičkoj preciznosti. A to su vreme i ličnost. A onda je usledio još jedan nekonvencionalan potez. Zamolio je da izuje cipele i navuče još jedne čarape koje je izvukao iz džepa sakoa – jer mora da čuva tabane. Rekao je da se ispod njih nalaze svi odgovori, samo je nužno da se pokrenemo.
Autor: Božidar Mandić
Izvor: Politika.rs
Priredio: Hadži-Velibor Mihić