NA PUTU BLEDI PUT I TRAG
Ani Popović,
Rakovica – Beograd 1999.
Svoje duge prste protežeš
kroz kosu sna
za oči u kojima prostranstva pevaju
Utočište magli dato je u mislima
dok mi se pramenovi razbuktavaju u
drugačijem vremenu
Svoje duge prste provlačiš kroz
bistrinu dna
dah hrli u šumski do
Dok se pučinom nebo ogleda
koža se dodiruje s dodirom
Tu nestaje svaki trag
lišće promenom putuje
Načas i kad ti senke sklone s lica
osmeh blag
sa pesmom tvojom tihujem
Ti si jedno na više strana
pravečni poljubac uvek zbunjuje
Dok ruke pletu čipke od dana
vetar se strujom daruje
Na putu bledi put i trag
da li možeš traženjem naći
Ušla u onog što ti je drag
izgleda nećeš nikad izaći
Pa neka budem u tebi ran
konak gde zora izvire
Ana jesi li ikada bila van
mesta gde nastanak i nestanak umire