PEVANJE U SLAVU RADNIKA
Prvomajske pesme koje su slavile rad, u prošlosti su nastajale kao prave ode udarničkoj obnovi bivše države u kojoj je s istim žarom učestvovao čitav narod od Vardara do Triglava. Slavlje praznika rada nije moglo da se zamisli bez ovakvih pesama.
Drugarska se pesma ori, pesma koja slavi rad… Dok smo živeli u socijalizmu, Prvi maj je stvarno bio praznik (ne)rada. A uz svaki praznik išli su pesma, muzika i veselje. Podsećamo vas na neke od najvećih prvomajskih hitova iz SFRJ.
Jugonostalgičari vole da kažu: „Dok smo bili drugovi — živeli smo kao gospoda“.
U socijalističkoj Jugoslaviji, Prvi maj je bio jedan od najvažnijih praznika kad je potpuno zaposlena radnička klasa najčešće spajala dva slobodna dana sa vikendom i tokom (produženog) praznika rada prepuštala se neradu.
Uz svako slavlje išla je prigodna muzika, pa vas podsećamo na „hitove“ koji su obeležili prvomajske proslave u nekoj „boljoj prošlosti“.
Pesma radu — prvomajska himna „neznanog junaka“
Nijedna zvanična prvomajska proslava nije se mogla zamisliti bez „drugarske pesme koja slavi rad“. Danas je nemoguće utvrditi ko je autor nezvanične himne praznika rada, pesme bez koje je nekad bile nezamislive proslave na urancima uz volove na ražnju.
Omladinske radne akcije — radne proslave praznika rada
Dok su se praznici rada proslavljani svečano, omladina je letnje raspuste obeležavala radno, na omladinskim radnim akcijama na kojima su samo krampom i lopatom obnavljali infrastrukturu zemlje, u znatno većoj meri nego što se danas to radi uz savremenu mehanizaciju i tendere, koncesije, kredite MMF-a, Svetske banke…
A gde su mladi, tu je pesma igra i veselje, tako da su tokom brojnih radnih akcija nastale i brojne „brigadirske pesme“. Ovaj put, donosimo vam jedan brigadirski hit čuvene Korni grupe.
Herojsko srce, ruke i lopata
I posle Titove smrti, omladina je slavila „kult rada“, tako da je i Zabranjeno pušenje snimalo, uslovno rečeno, prigodne prvomajske pesme poput „Abida“ i „Srce, ruke i lopata“ .
Šta je slavlje bez druga Tita?
Kao i tokom svih važnih datuma u SFRJ, centralna ličnost svake proslave bio je maršal Josip Broz Tito, o kome je ispevano više pesama nego o svim narodnim herojima, udarnicima i ostalim nosiocima Partizanskih spomenica. Ovaj put, podsećamo vas na pesmu koju je pokojnom maršalu posvetila najveća zvezda nekadašnje Jugoslavije — Zdravko Čolić.
Pa, pa, proleteri…
Danas je jasno da nije sve bilo idealno u „zemlji radnika i seljaka na brdovitom Balkanu“ a takvi tonovi mogli su se čuti i u popularnoj muzici socijalističke Jugoslavije.
Drugu stranu medalje „radničkog samoupravljanja“ možda je najbolje opevao Rundekov Haustor u pesmi „Radnička klasa odlazi u raj“.
Pa, pa proleteri, i uživajte u prvomajskom uranku.
Izvor: Sputnjik