Zašto je osiromašeni uranijum štetan – izaziva rak kao i svi teški metali

URANIJUM MAN

Zašto je osiromašeni uranijum štetan i kako izaziva rak a da nije više radioaktivan. Radioaktivnost kod osiromašenog uranijuma nije uzrok kancera ali je zato on toksičan kao teški metal koji unosimo u sebe putem hrane i vode. A teški metali izazivaju rak i druge bolesti

 

Na pregledu kvantne medicine je ustanovljeno da imam višak uranijuma u sebi. Osećam se kao Iron man, američki crtani i filmski super heroj. Što i nije iznenadjenje jer amerikanci su od nas pravili heroje 1999-e godine, pa su nas izgleda i očeličili.

Opa!!! Otkud to uranijum u meni? – pitam se, pitam se.

Niti radim u nuklearnoj centrali, niti u labaratoriji za atomsku fiziku, niti sam terorista koji hoće da negde baci atomsku bombu.

Gospodja koja me je očitavala njenim uredjajem kvantne medicine kaže da na žalost većina njenih pacijenata u Srbiji ima povišene vrednosti uranijuma u sebi. Uredjaj za kvantnu medicinu pokazuje koliko smo izloženi toksinima i teškim metalima, šta je kritično u našem telu, i koliko toga ima u odnosu na normalno stanje. Uranijum je sveprisutan u našem narodu.

Opa, opa, opa! – poskočili bi Grci.

S druge strane, američki ambasador kaže da taj uranijum koji smo dobili na poklon iz njegove zemlje nije opasan jer nije radioaktivan.  Nema radijacije od osiromašenoh uranijuma iz 1999-e. Njihov „Milosrdni andjeo“ isporučio je tone i tone osiromašenog uranijuma da obogati našu zemlju i hranu teškim metalima. Da nas „posole uranijumskim solima kako bi bolje rodilo. Ali mi treba da pišemo žalbu NATO paktu i Amerikancima što smo kontaminirani teškim metalima a ne radijacijom.

Na Zapadu već par decenija vlada strah od jedenja ribe jer je riba kontaminirana teškim metalima. Ekspanzija metalske i hemijske industrije nakon II svetskog rata je dovela do zagadjenja reka i mora sa teškim metalima a riba je najviše tih toksina upijala i taložila u sebi. Trovanje teškim metalima koje nastaje jedenjem ribe uzbunilo je javnost. Trudnice su radjale deformisanu decu, primećena je veza sa rastom depresije, Alchajmera i nervnih bolesti. I dan danas je riba pod lupom javnosti zbog toga. A u zadnje vreme hrana iz Kine postaje kontroverzna, jer je Kina dosta pod uticajem industrijskog zagadjenja, ekološki standardi su niski i verovatnoća da hrana iz Kine bude kontaminirana teškim metalima i toksinima je veća od proseka. Naravno, carina i prehrambene inspekcije bi trebalo da kontrolišu uvoz i kvalitet hrane te spreče dolazak problematičnih namirnica.

TEŠKI METALI SU TEŠKA TEMA ZA ZDRAVLJE

Sad opet moram da pišem duži tekst da bih detaljno objasnio temu – osiromašeni uranijum i teški metali u nama. Neće biti preterano dug članak, obećavam.

Jer, problem koji se zove osiromašeni uranijum u Srbiji nije problem radioaktivnosti, jer je to potrošen uranijum čija radioaktivnost nije toliko opasna. Problem je što osiromašeni uranijum u Srbiji kao teški metal putem vode i hrane ulazi u nas i naše telo, tu trajno ostaje kao toksin, stvarajući DNK oštećenja i pojavu kancera, depresije, teške autoimune bolesti, baš kao što svaki teški metal to čini.

Dakle, radioaktvnost osiromašenog uranijuma u Srbiji nije problem, u pravu je američki ambasador. To piše u jednom tekstu ovde, koji objašnjava neke opšte zablude o osiromašenom uranijumu ali je i sam autor u zabludi oko toga da osiromašeni uranijum nije štetan. Štetan je dakako kad je kao prah rasprostrt po zemlji kao i svi teški metali koji se nadju u našem telu.

Suština problema je što su nakon NATO bombardovanja naše njive i zemlja, naše podzemne vode i bunari, a samim tim povrće, voće, žito, zatrovani teškim metalom zvanim osiromašeni uranijum. Biljke koriste zatrovanu zemlju i kontaminiranu vodu za svoju izgradnju i nisu selektivne šta će usisati iz zemlje, ugradjuju teške metale u sebe. Mi te biljke jedemo a one u sebi imaju uranijuma. A ako ih i ne pojedemo, pojede ih stoka koja posle u lancu ishrane završi na našem stolu kao meso obogaćeno uranijumom. Osiromašeni oranijum u Srbiji običnom hranom dospeva u naše telo, a ako niste znali, teški metali se teško do skoro nikako ne izbacuju iz tela.

I malo po malo, kako unosimo kontaminiranu hranu i kontaminiranu vodu, skupljamo sve više uranijuma u sebi, sve više „svetlimo“ i jednog dana cap – javi se neka zloćudna bolest a mi do tada bili zdravi. I ne setimo se da je možda bombardovanje Srbije 1999 godine osiromašenim uranijumom dovelo do toga da smo mi posle 2 decenije oboleli od teške boleti čiji je uzrok još tada nastao.

Mi se srećni zahvaljujemo NATO alijansi i Nemcima, Amerikancima, Holandjanima, Englezima, Belgijancima što nam doniraju skenere i testove za rano otkrivanje raka, zaljubljeno gledamu u njihovu bogatu civilizaciju, šaljemo im decu tamo kao genetski materijal za popunjavanje njihovih populacionih rupa i nadamo se da će našim ulaskom u Evropu izlečiti sve naše bolesti. A oni se samo smeškaju i mere posledice njihovog eksperimenta sa uranijumom in vivo (na živo) na nama.

Problem dugotrajnog trovanja teškim metalima je u tome što je to nevidljiv proces i dešava se u malim i neprimetnim dozama. Antivakcinaši prisustvo teških metala u vakcinama navode kao jedan od rizika za zdravlje i zašto odbijaju vakcine. Tu je zaista čudna stvar, vakcine imaju dosta nepotrebnih supstanci a medju njima i teški metal merkurijum.

Najpoznatiji teški metali koji truju organizam su: Olovo, Aluminjum, Merkurijum, Nikl, Kadmijum, Arsenik, Talijum i Uranijum.

Predoziranje teškim metalima je očigledno i simptomi su vidljivi ako je prisutno akutno trovanje teškim metalom – odmah se uoče simptomi trovanja. Takodje i hronično trovanje teškim metalima je jasnije, kao kod ljudi koji rade sa olovom – rudari, u štamparijama, radionicama olovnih materijala, pa se kod njih i očitavaju visoki nivoi teških metala u krvi, te lekari i znaju šta da rade.

U ovom slučaju kad je osiromašeni uranijum u Srbiji masovno rasprostranjen sve je to suptilnije i nevidljivije, jer stalno u naše telo dolazi mikro doza uranijuma koji se i ne očitava u krvi ali se uredno slaže u našim kostima i tkivima – zrno po zrno i eto ti toksična pogača, zrno po zrno dalje i ide nadgobna palača.

Pokojna gospodja Dr Hulda Klark, smatrala je s dosta rezona ali i kontroverzi, da mnoge teške bolesti i kanceri kod ljudi nastupaju usled kombinacije otrova u nama i parazita koje smo zapatili. Kad se te dve stvari otrovi i paraziti spoje u dobitnu kombinaciju, nastaje bolest. To jest, sam parazit samostalno i bez teških otrova u mikrodozama neće izazvati kancer, ali ako uz parazita imamo i otrove, medju kojima su najopasniji teški metali, okidač za kancer je tu. Ona je upozoravala da je globalizacija široko rasprostrla parazite iz raznih delova sveta svuda po drugim delovima sveta gde nisu postojali u tolikoj meri, da naš imuni sistem ne može da prepozna neke uvozne parazite, da je opšta pomama za kućnim ljubimcima povećala prisutnost parazita u telima, jer su kućni ljubimci značajan vektor prenosa parazita, te da je povećana potrošnja industrijske hrane koja je puna otrova, dovela do epidemija kancera i teških degenerativnih bolesti.

Sama Dr Hulda Klark je preminula od jednog agresivnog oblika kancera, što je priznaćete čudno. No, kancer nastaje i od gama zračenja, jakih toksina, stresa, itd., ne moraju to biti samo paraziti i otrovi. Ima mišljenja teoretičara zavera da je ona postala žrtva onoga što je otkrila jer je pokušala da jednostavnim metodama pomogne bolesnom svetu, umesto da taj svet plaća skupe protokole lečenje citostaticima i hirurgijom. Kako god bilo, postoji čitav niz kontroverzi oko njenog dela.

Osim što možemo amerikancima i zapadnim saveznicima da se zahvalimo na tom što su dobro „posolili“ našu zemlju i što je osiromašeni uranijum u Srbiji danas naše „nacionalno blago“, ostaje nam samo da pokušamo nekako, uz Božiju pomoć, da se detoksiniramo. Osiromašeni uranijum u Srbiji je nevidljiva bolest koja će pogoditi i one koji ne vole Amerikance ali i one koji ih vole i veličaju, koji opravdavaju njihove ekološke zločine nad ovom zemljom i ovim narodom. Poklonili su osiromašeni uranijum Srbiji za niz generacija koje će stasavati ovde kao i za sadašnje generacije od kojih će mnogi prerano otići.

TRETMANI PROTIV TEŠKIH METALA

Rekoh, tretmani za čišćenje od teških metala nisu mnogo efikasni, teško se teški metali izbacuju iz tela, ali treba da učinimo prvi korak. Makar u nekom pravcu.

Za one koji imaju rak ili se plaše istog, Dr Hulda Klark je preporučivala dvostruko delovanje – ziper aparat i biljna terapija. Ziper je mali jednostavan aparat koji ubija sve moguće parazite, viruse i bakterije delovanjem na nivou frekvencije, ali ne može da ubije one parazite koji su u tkivima, dok biljna terapija i to radi. Uz to, biljna terapija može delom da izbaci teške metale. Kažem delom. Preporučivala je ona i druge stvari, njen protokol lečenje je zahtevao i čišćenje jetre i bubrega, jer najuporniji paraziti se kriju u pesku i kamenju u tim organima i uspevaju sve da prežive.

Tu su još i glina i zeolit, sveži sokovi i post. Sveži sokovi i hrana bazirana na povrću i voću može biti kontaminirana uranijumom, jer je osiromašeni uranijum u Srbiji na mnogo mesta raširen i u sve ulazi. No, zdravija ishrana je ipak bolje rešenje od nezdrave, jer i jedna i druga sadrže uranijum u sebi.

Setih da od dostupnih metoda za izbacivanje teških metala iz tela imam Sweden Bitter koji deluje antiparazitno sredstvo i koji deluje kao detoks. Švedska grančica je čudan preparat. Što ga više poznajem i upotrebljavam, uvidjam da je genijalno osmišljen. Osim što deluje antiparazitno, to je eliksir koji čisti jetru, krv, stabilizuje hormone, crevnu floru, ubrzava oporavak od nagnječenje, ubrzava zarastanje rana. Uz post, verujem u njegovu moć da očisti telo. Mislim stoga da ću dugo piti Golden Sweden Bitter kao sredstvo za čišćenje od teških metala, uz stalan post i delom vegansku ishranu – mleko i meso imaju veću koncentraciju uranijuma od samog povrća ako biljka nije baš sa „posoljene njive“.

Od drugih tretmana za izbacivanje teških metala koji se pominju tu su opet na prvom mestu post, post i post, zatim povremena upotreba zeolita ili gline, aktivni ugalj, destilovana voda, jodni rastvori, aronija, presna ishrana, sveži sokovi, alge (mada i one mogu imati teških metala i radijacije u sebi), šilajit, vitamin C, probiotici.

I treba naše molitve da se umnože, jer ono što nama nije moguće, Njemu je moguće i pokazaće nam put isceljenja, jer je ON sam put i život.  Gospod Bog čuva svoje verno stado. Ako su Srbi posle rata i pod vladavinom komunizma izgubili veru, iskušenja sa kojima se susrećemo će nas vratiti na ispravan put. Barem neke od nas. Vera u Boga donosi nam lekove i za koje ne znamo. Zato treba da postimo i da se molimo.

Protiv Iron man-a ostaje mi da se borim onako kako Bog zapoveda, postom i molitvom.

Teška tema su ovi teški metali 

Zlatko Šćepanović