ZAVET OSEĆAJNOSTI
I pred Svetim Pavlom i pred Petrom,
Rekao sam i travi i gori,
Kako ne dam snovi da mi vetrom,
Nit’ ljubavi žiška da sagori,
I da neću sumnje svojoj javi,
Rekao sam i gori i travi!
U Krst zaklet i u Oltar Sveti,
Rekao sam i cveću i vodi,
Da svom ću se silom odupreti,
Svakoj ali ka Nama što hodi,
I da nikom pred kolena neću,
Rekao sam i vodi i cveću!
Da stazom ću Gospodnjih Vrlina,
Rekao sam i suncu i seni,
U čast Hleba, Ljubavi i Vina,
Sav Blagoslov što daruju meni,
I ne želim ka drugom vrhuncu,
Rekao sam i seni i suncu!
Ne dam da me kupe zlatom slepim,
Rekao sam i dimu i vatri,
Pa da posle nad sudbinom strepim,
I nad njome duša da mi snatri,
Ne dam parče proleća za zimu,
Rekao sam i vatri i dimu!
Da što volim braniću do kraja,
Rekao sam i nadi i sreći,
Jer ne umem Nebesnoga Sjaja,
Za riznicu blaga se odreći,
On mi samo dom spokojan gradi,
Rekao sam i sreći i nadi!
Ostaviti Prag Predaka Slavnih,
Rekao sam ne umem i neću,
Što zbog Svetih Knjiga Starostavnih,
Što zbog snova što znače mi sreću,
I dok život mogu da razumem,
Rekao sam… neću i ne umem!