SVAKODNEVNA BORBA
Jakovljevići su dvanaestočlana porodica koju čine majka i jedanaestoro dece. Sonja se o svojoj deci sama brine već deset godina. S Kosova neće da idu sve dok tamo postoji jedna srpska duša.
Sonja Jakovljević (51), iz Plemetine u opštini Obilić, već deset godina sama brine o jedanaestoro dece. „Složila sam se sa pokojnim suprugom da imamo 11 dece, ali je Bog hteo da ja nastavim da se brinem o njima“, kaže Sonja.
Nikada se nisam pokajala što sam ispunila suprugovu želju da imamo jedanaestoro dece. Ali, iako je njega Bog uzeo, mene je ostavio da se staram o njima dok ne pronađu svoj put. Znam koliko je Mirče bio vezan za Kosovo i da mu je ovo mesto značilo sve. Zato ni mi nećemo otići odavde nikada, sve dok bude ijednog Srbina!
Ovako govori Sonja Jakovljević (51), iz Plemetine, većinski srpskog sela u opštini Obilić. Hrabra samohrana majka već deset godina, od kada joj je preminuo suprug Mirče, svakodnevno bdi nad decom, koja su sada, kako govori kroz osmeh, sva već sposobna da brinu o sebi.
I zaista, Predrag (19), koji nas dočekuje ispred vrata doma Jakovljevića, ponaša se kao pravi domaćin. Iako priznaje da nije očekivao posetioce, poziva nas u kuću, dok im se majka ne vrati iz seoske ambulante. Objašnjava da je u kući trenutno četvoro najmlađih Jakovljevića, koji završavaju svoje poslednje obaveze u vezi sa školom. Da u kući koja se nalazi u centru sela živi više dece, dokaz je i polica na terasi s poređanom obućom, uglavnom patikama i papučama primerenim letnjem vremenu.
Ispred kuće u dvorištu, koje okružuje drveće i cveće, trava i sto sa drvenim klupama, na kojima gotovo uvek sedi neko od ukućana. Iako nemaju previše zemlje, niti imaju mašina za njenu obradu, ovaj devetnaestogodišnji dečak pojašnjava da drže svinje i kokoške, ali i s ponosom ističe da su mu najstariji brat i sestra zaposleni.
– Najstariji brat Dušan (29) radi kao čuvar u ovdašnjoj opštini, dok Vesna (28) predaje hemiju u Lipljanu – govori nam ovaj mladić, mašinski tehničar, koji se i sam nada zaposlenju.
I dok nabraja imena braće i sestara, ističe da sestra Tamara studira telekomunikacije u Kosovskoj Mitrovici, dok su braća Stefan (23) i Jovan (21) završili srednje škole, ekonomsku i tehničku. I oni se, kao i Predrag, nadaju zaposlenju, dok blizanci Miljana i Miljan (13), Miladin (12) i Luka (10) još nisu opterećeni budućim zanimanjem. Zato na pitanje čime bi želeli da se bave kada porastu, sležu ramenima.
– Želim, pre svega, da budu časni i pošteni ljudi, kao što je bio i njihov otac. Iako je svojevremeno bio predsednik opštine, niko za njega nikada nije rekao ružnu reč, niti ga je optužio za neku proneveru ili bilo šta nepristojno – govori nam Sonja, iskreno ubeđena u svoje reči, pogotovu što živi u malom mestu i što bi, kaže, sigurno čula da je drugačije. Toga su, dodaje, svesna i njihova deca, s kojom, kako ponosno ističe, nikada nije imala problema.
Zaista, nijedno od njih nije problematično. Stariji su se uvek brinuli o mlađima, a za ostalo sam brinula ja, ali i najstariji sin i kćerka koji su zaposleni. Samo, teško mi je što Vesna koja radi kao prefesorka hemije radnim danima boravi kod mojih u Lipljanu, da ne bi putovala – nastavlja priču Sonja, i uz osmeh dodaje da ih je teško sve naći na okupu kod kuće.
Ipak, ti trenuci su im, kako kaže, najdragoceniji, pogotovu što se tada prisećaju oca, kojeg najmlađi Luka nije ni zapamtio. Srećna što joj deca odrastaju u zdravlju, ipak priznaje da im uvek ponešto nedostaje, ali, kako mudro ističe, i kada imaju sve, ljudima uvek nešto fali.
Jedino dece nikada nije dovoljno! To govorim iz sopstvenog iskustva, i mislim da su ona zaista najveće bogatstvo. Zato mi je najbitnije da su svi zdravi i pametni, sposobni da se izbore sa izazovima koje donosi život, a koji je sam po sebi najveći božji dar. Sve materijalne vrednosti mogu se steći, ali i nestati, tako da ih ja vaspitavam tako da budu pošteni i odgovorni prema sebi i drugima, a za život će se uvek stvoriti uslovi. Zato je nama najžalije to što nas niko ne obilazi, što nas niko ne poseti i ne pita nas kako opstajemo. Ne mora ništa čak ni da nam pomogne – ističe Sonja, i dodaje da su, dok joj je suprug bio živ, svi dolazili kod njih i tražili pomoć.
Sonja kaže da ne bi ni imali kuda da odu kada bi morali. I njena rodbina živi na Kosmetu, izvan koga ne poseduju ništa. Ipak, dodaje da se nada da će starija deca osnovati svoje porodice i da bi im značio veći stambeni prostor. Ali oni su se i do sada rukovodili pravilom da „kuća nije tesna kada deca nisu besna“.
Izvor: Novosti.rs