ELEGIJA ZAMRLIH SELA
Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.
Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.
Gore, nad grobljem, niz puste kuće
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.
I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tužnim mirom.
Daleko negde potomci žive
dok vuk zavija pred kapijom.