MODERNA STANOGRADNJA
Japanski studio Akihisa Hirata Architecture Office završilo je zgradu mešovite namene u Tokiju, koju karakterišu nepravilno raspoređene betonske sobe koje formiraju prostore za male balkone i bašte. Zgrada od betonskih kutija je stambeni kompleks budućnosti.
Firma na čelu sa arhitektom Akihisa Hiratom projektovala je zgradu u tokijskom okrugu Toshima kako bi obezbedila stambeni prostor za višegeneracijsku porodicu, uz galerijske i kancelarijske prostorije.
Projekat zgrade inspirisan je formom drveta, gde centralni deo (stablo) podržava druge delove (grane i lišće). Ovo je dovelo do toga da arhitekta projekat nazove „Tree-Ness House“.
„Trudili smo se da napravimo organsku arhitekturu, kao i kod drveta, koja bi se mogla formirati hijerarhijskom kombinacijom različitih delova kao što su biljke, nabori (nalik otvorima) i betonske kutije“, rekao je Hirata.
Betonski volumeni su naslagani tako da formiraju konstrukciju koja sadrži nekoliko otvora koji su zapravo terase i prostori u okviru kojih se nalaze prozori i saksije postavljeni pod različitim uglovima.
Otvori na fasadi su uokvireni belim, betonskim okvirima koje Hirata opisuje kao „nabore“. Ovi preklopljeni oblici služe da se tu smeste klupe uz prozor, stolovi, stepenice ili vrata, što povezuje unutrašnjost i spoljašnost.
„Nameravao sam da stvorim futurističku i divlju arhitekturu koja u ljudima budi životinjske instikte i gde se prepliću unutrašnjost i spoljašnjost „, rekao je arhitekta. Prizemlje zgrade sadrži parking, dok se kancelarija nalazi ispred a galerija pozadi. Manja kancelarija i toalet povezani su sa galerijom i smešteni između ovih prostorija, uz stepenice i lift koji se spajaju na gornjim spratovima.
Par samostalnih apartmana i stan za baku nalaze se u okviru prvih nekoliko volumena iznad prizemlja, dok se glavni stan proteže na nekoliko podeljenih nivoa na vrhu zgrade.
Prazan prostor između soba u centralnom delu pruža pogled ka nebu sa prizemnog ulaza i održava vizuelnu vezu između različitih nivoa.
Nekoliko prostorija duž ove centralne praznine uključuje velike prozore koji omogućavaju dnevnom svetlu da prodre u prostore, dok se postiže izolovani osećaj privatnosti.
Većinu unutrašnjosti karakterišu izloženi betonski zidovi, podovi i plafoni koji stvaraju vezu između unutrašnjih i spoljašnjih prostora.
U nekim delovima, korišćeni su materijali koji uključuju drvo i kožu kako bi se postigao efekat toplijih tonova i teksture. Radna soba koja je u potpunosti obložena drvenom konstrukcijom sadrži ugrađeno skladište, dok malu sobu u uglu karakterišu pod i klupa prekriveni braon kožom.
Mnoge sobe su okrenute ka terasama koje neprimetno proširuju životni prostor ka spoljašnjosti. Saksije sa biljkama smeštene na nekim od oboda obezbeđuju prirodni izgled i pomažu kod održavanja privatnosti.
Spoljno stepenište koje se uvija oko uglova „kutija“ gde se nalazi glavna spavaća soba spušta se sa krovne bašte pružajući širok pogled na gradski horizont.
Izvor: Gradjevinarstvo.rs