IMA JEDAN DEČKO KOM NE ZNAM NI IME
Ima jedan dečko kom ne znam ni ime…
Za mene, on je, samo, slučajan prolaznik.
Te čudesne svakodnevne reke ljudi…
I ništa više.
I ne bi bilo ništa čudno
Ni to što je lep…
Uvek pristojno obučen, čist,
Neobično mio,
Vrlo drag lik
Da nije slep…
Dečko je slep!
Svakodnevno se bori za svoje mesto
Trudi,
Radi.
Viđam ga, svako jutro,
U isto vreme, nekud ide.
Takav mir u njemu
Kao da je sve u životu video…
… pa, pomirio!
Jednostavno, živi!…
Ima devojku..
Jutros sam je videla.
U trenutku, razvukao mi se osmeh.
Drago mi je.
Držao je za ruku…
I umesto da ona vodi njega,
On vodi nju!
Štapom, belim, proverava gde je sigurno,
Bez prepreka…
… da prođu, oboje!
Stresla sam se, sva!
Naježila.
I plakalo mi se…
Tako mnogo želje za životom
U pojedinim ljudima.
Dok, u drugima…
Mrak,
Mrkli,
Preti!
Sve pred sobom briše…
Stresla sam se, sva!
Naježila…
I plakalo mi se…
I ništa više!