KOSOVSKA VRATA
Kola istorije neumoljivo jure.
Na Kosovu polju gaze božure.
Evropska moralnost opaka,
otima zemlju Kosovskih junaka.
Nekada davno zvoniše Evropska zvona,
spas objaviše od nadolazeće bede.
Srbski vitezovi dokazaše koliko vrede,
izginuše hrabro tvorci Pirove pobede.
Evropa proslavi prvi poraz osvajača.
Srbija joj darova pet vekova da jača.
U ime Boga i Hrišćanske slobode,
Knez Lazar sa sinovima Srbije u smrt ode.
Zahvalnost za prolivenu krv junaka,
iskaza božanska sila jaka,
na Kosovu polju poprištu ratne bure,
Bog zasadi od krvi crvene božure.
Prođoše vekovi,točak istorije se okrenu,
Evropa na Kosovu, Srbiji otima slobodu njenu.
Korakom osvajača ka istoku hita,
lomi Kosovska vrata… Srbiju ne pita.
Silni, jaki osvajači ka Amargedonu žure,
teško lome tvrda Kosovska vrata,
gube vreme u pohodu na Ruskoga brata.
Gaze Božije cveće… vratiti se nikada neće!
VIDOVDAN
Nema svetlijeg ni crnjeg dana,
nema dužeg i krvavijeg od Vidovdana.
Koliko treba Svetih junačkih dana,
da u Srbiji zauvek nestane tama.
Vekovima se bitke biju.
Junaci daju život za Srbiju!
Od Vidovdana do Vidovdana,
Srbija protiv silnih zlotvora sama.
Od davnog Kosovskog boja,
ratova krvavih bez broja,
Srbija prkosnih ustanaka.
Srbija hrabrih Junaka!
Srbija bi odavno bila Velika,
da u njoj ne klija seme izdajnika.
Za njih Lazareva kletva živi,
zbog njih Srbi su svima krivi.
Svakog Svetog Vidovdana,
istina se javi sama.
Lazareva kletva u čast Junaka,
otkrije bedu izdajnika ludaka.
Slaviće Srbija Svete Vidovdane!
Rasteraće silne oblake tame.
Slaviće Lazara i Vitezove Slobode!
Sila je Srbija, ali izdaja ne sme da klija.