OD ISKONA
Kad nam je korak težak,
il’ hodamo vedra čela,
od iskona važi ono,
sudbina je tako htela.
Kad nas luda sreća nađe,
ili boli rana živa,
opet važi od iskona,
sudbina je za sve kriva.
Kad steknemo prijatelje,
il’ sretnemo mrke zloće,
merimo se sa sudbinom,
jer to ona tako hoće.
Ako nema drugog puta,
pa po njenom uvek bude,
zašto je baš meni odredila
da uvek sretnem pogrešne ljude.
ZDRAVICA
Zavičajno selo moje
niz bregove kršne tvoje
čujem škripu punih kola
iz prisoja i iz dola.
Svetlucaju krupna zrna,
umuljana vina crna.
Tad je prava radost naša,
nalivena svaka čaša.
Zdravo vino, zdravi ljudi,
u srcu se radost budi,
toplo nam je u grudima,
nek je zdravlje budućima!
KAD PADNE MASKA
Kad prođe sve,
sve ono što si želela i htela,
kad te izneveri onaj koga si volela
i kad ne bude nikog
da raširi ruke
kad ga budeš srela,
bićeš tužna kao nikad pre.
Kad padne maska,
pa više ne može da se krije,
da te onaj, koga si volela,
nikad voleo nije,
posive sećanja na prošle dane
i uspomene,
brižljivo negovane.
I nastane tišina
i praznina…
Bole dani u kojima tebe nije bilo,
produžiš kao ptica ranjena u krilo
i strahuješ od dana budućih,
jer ne znaš šta ti se sprema.
Jedino znaš da ljubavi više nema.