PRELJUDIJUM
Nadajmo se da davni preludijumi
Baha i Debisija nisu i preljudijumi.
Da pomračenja uma nisu uvertira
u potonuće sluha i umir savesti.
Vaseljena je gluva, ali čovek
se zbiva u glasu radosti!
Jesu li delfini zaboravili
notni zapis za božanstvene sonate,
pastiri izgubili pamćenje za frule?
Slušamo jedino fuge na morskim
orguljama, a žice živčane nisu
duši za vešanja. I to je za procenu
umetnosti ljudskog sagorevanja!
Tišina je dosadna. Nešto od nade
imaju i preteći zvuci.
AKO SE NE MOŽE
Ako se ništa ne može ispraviti,
ni korak, ni ljubav, ni put,
s kojom gorčinom ćeš nastaviti
da trošiš svoju zabludu?
Kao ciničnu preljubu duše?
Kao pogrešnom prkosnicom,
branićeš ranjeno dostojanstvo?
Kao pakosnicu, uložićeš je u osvetu
za uludo uloženo vreme?
Ili ćeš, novom ljubavlju,
kao pokosnicom savesti, obložiti
kostur u daljem okoštavanju,
izvan krivog puta!