SNEVAM
Zastudele grudi
Drhtaji se slede
U zori što rudi
Molitve ne vrede
Zašto ova tuga
Crta oči moje
Iznad mene duga
Ne vidim joj boje
Ja i dalje želim
I hoću da brodim
Sa Mesecem palim
Da plovim po vodi
Usne bih da sladim
Gromoglasno pevam
Cvet u srcu sadim
I k’o dete snevam.
PRKOSNA PESMA
Sreću iz ruku su mi izvlačili
hteli da me liše očinjeg vida
dušu rastresali i razvlačili
osakaćeni umovi bez stida.
Znala sam da mi stradanje preti
kad su i sunce od mene skrivali
pitah se da l’ je bolje živeti il’ umreti
kad su me teškim vremenom pokrivali.
A nisam krila od dušmana ništa
samo sam tražila oblak slobode
nisam dala prag i gar sa ognjišta
čistila korov drumova što vode.
Čovek sam al’ i ponosna žena
izlomljenog krhkog tela što puca
i kada mi dođe jutro iz nevremena
prkosnu pesmu kitim iz srca.