SRPSKI GUSLAR
Sećam se pogleda što videh preko Majevice,
i stabla kestena sa raskršća Gornje Trnave.
Gusle u ruci, na guslama žice,
potekle pesme, sećanja na život Svetog Save.
Sećam se mutne vode sa Drinskog bojišta,
topova, juriša i junačkih glasova.
A pesma poteče dok bitka se bije,
hrabro srce o slobodi snije.
Sećam se pesme sa turskog dvora,
u manastiru svojih hrišćanskih stihova,
uz gusle čuo se i zvuk zvona,
velike duše i tela hrabroga.
UMORAN PESNIK
Taj čovek što piše stihove svoje
svoj mir zapisuje smelo,
i spaja misli u dušu i telo
zapaziti delo, niko nije hteo.
Ne gazite, ne lomite ispisane tajne duše.
Ne dirajte pesničku tišinu.
Kulu iz snova ne dajte da sruše,
tom čoveku uspomenu jedinu.
Možda je baš tebi pesmu napisao,
dušu tvoju dodirnuo, zasvetlio,
stihovima ti je ime okitio.
Seti ga se nekad milo;
živ i zdrav nam pesnik uvek bio.