DIVLJINA SREMA
Komuna malih Buda koje piju odlično vino u oazi skrivene divljine Sremske ravnice. Nestvarno mesto i vinarija Komuna u sred ravnog Srema. Odlična vina koje potpisuje enolog Mladen Dragojlović.
Ko zna – zna, ko ne zna – ne zna
Vinski bloger Vinovnik aka Nenad M. Andric mi je dragoceni free consultant za vinske ture. Kad god ne znam gde ću sa društvom a ja zovnem njega i maltretiram ga za savete i destinacije.
Šta da se radi, čovek se bavi vinima, obilazi vinarije, piše o njima, promoviše ih, nešto od vina i sam pravi (vinarija Yotta), pa valjda bolje od interneta i google-a zna gde otići. To mu je pos’o.
Prvi put kada sam ga pitao za preporuku gde da idemo dao mi je odličan savet, pa kad je već džabe za savet, pitam ga gde ponovo da odem sa jednom svojom business ekipom prijatelja.
„Vinarija Komuna. Ali mora da se zakaže, nisu baš otvoreni za slobodno dolaženje“ – reče Mr Vinovnik.
Komuna je izraz koji potiče od latinskih reči cum (zajedno) i munire (ozidati) te u najširem smislu označava zajednicu ljudi koji stalno žive na nekom ograničenom području. U užem smislu podrazumeva blisko povezanu grupu ljudi. Vinarija Komuna je vlasništvo više ljudi, otuda i taj naziv vinarije.
Zna čovek valjda, ima znanja. Idemo da zakažemo termin u vinariji Komuna na poverenje, mada u Srbiji ima malo ljudi kojima vredi verovati osim ako nisi lakomislen.
„Kakva su vina vinarije Komuna?“ – pitam ja reda radi, jer je Petrovski post u toku pa i ne pijem vina. Piće drugi, ta moja još neocrkovljena ekipa prijatelja koja ide sa mnom.
„Mladen Dragojlovic im je enolog, on im radi vina“ – odgovori mi on.
Pametnom dosta, što bi rekli, jer u svetu vina vrhunski enolog je pola posla da se dobije odlično vino. A enolog Mladen Dragojlović naš mladi ali poznati vinolog koji iza sebe ima značajna priznanja u svetu vina. Druga polovina posla za odlično vino leži u vinogradu i do vinogradara je.
Idemo tamo gradski jakobinci, juriš na Komunu!
Enolog (grč. oinos – vino, logos – nauka) je stručnjak za vino, osoba koja je školovana za stručnu obradu i negovanje vina. Enolog je taj koji vodi proces pripreme i dorade vina, popravlja i menja karakteristike vina, prati sazrevanje vina u sudovima i buradima. Enolog vodi tehnologiju vina i njegov potpis je svojstvima vina koje dobije.
VINARIJA KOMUNA
Za dolazak do vinarije Komuna vam ne pomaže navigacija ni u kolima a ni na telefonu. Oni su negde pored puta Ruma – Vrdnik, u ataru izmedju Rume i sela Rivica, iza voćnjaka jabuka i na vrhu Borkovačkog jezera. Zapravo, kad od Rume krenete ka Vrdniku i selu Rivici, naidjete na grande moderni voćnjak jabuka Rudnapa i na samom kraju tog voćnjaka skrenete desno sa puta, na makadamski put koji ide uz samu spoljnu ogradu voćnjaka i onda safari vožnjom po makadamu vozite par kilometara do mesta gde nema dalje, tu je par kuća, livada, ogromno drveće i parking. Tu je vinarija Komuna.
Prvi utisak je divljina jedna. Oaza zelenila. Ne liči na Vojvodinu, liči na Šumadiju.
Sad, da skratim pisanije, jer bi mnogo pisao. Kompleks vinarije Komuna čini par starih sveže renoviranih kuća, jedna od njih je bila mlin! – da dobro ste čuli ovde je postojao pravi pravcati mlin za brašno i to u ravnici. Pored vinarije je rukavac sa vodom, tu je i mini zoo vrtić sa nešto životinja, pokošena livada sa instalacijom za igranje dece, mali teren za mali fudbal i na par stotina metara od vinarije Komuna je i Borkovačko jezero.
Sve je obraslo i bujno, dosta velikog drveća, mada je travnjak oko vinarije Komune odlično podšišan.
Domaćini su nas dočekali sa Šardoneom, izvrsno belo vino, svilenkasto, puno, zanosno. Natočili nam čaše i poslali nas u šetnju sa sve čašama i njihovim kučićima na jezero, da i to vidimo. Tamo se ozbiljno peca riba, čisto da zabeležimo u notes.
Bilo je dosta sparno, topao dan pored vode, puno zelenila, pa je kolega Danijel komentarisao da je kao u Kambodži, gde je bio pre nekog vremena, pa mu je poznat doživljaj visoke vlažnosti i toplog vremena.
Nakon povratka smo seli na otvorenu terasu, da nastavimo sa vinima, ali u panici da nas komarci ne masakriraju, jer bi trebalo da ih ima u zilionima. Ali, nema komaraca! Neka dobra vila (prskanje i samo prskanje) ih je držala na odstojanju
Sledi belo vino Muskat vinarije Komuna. Odlično vino. Pa Rose iz podrume Komune, ugodno je to iznenadjenje. Onda sledi domaće meze od mangulice za moje neortodoksne saputnike. Pa opet sledi belo vino, ponavljaju se želje prisutnih, kome se šta svidelo. Pa stiže jagnjetina. Ukusna. Tako kažu oni neocrkovljeni saputnici koji su je jeli. Onda crveno vino Kaberne fran vinarije Komuna, naravno. Hm, kvalitetno je vino, čvrsto, ali se ekipi nije svidelo zbog jedne primetne oštrine i arome koju ima.
I na kraju stiže belo slatko vino vinarije Komuna, takozvana Kasna berba. Izvanredno vino, 5 zvezdica
Vinarija Komuna u svom portfoliu ima uglavnom bela vina. I to jedno crveno, Kaberne fran. Tu su još i bela vina kao što su Rizling i penušavo vino vinarije Komuna koje nismo uspeli da probamo, ali verujemo da je odlično.
VINO U KOMUNI
Kad se u društvu pije dobro vino to uvek budi emocije i misli. U vinu je istina – kaže poslovica, jer se pod uticajem lakoće vina ljudi pokazuju ko su i kakvi su. To je ambijent u kome se radjaju zanimljivi razgovori i otkrivaju istine. Prijatelj Zdravko nam pokreće temu politike i daje interesantno tumačenje zašto naša dijaspora neće da se angažuje na političkim izborima kod nas – jednostavno oni smatraju da ne poznaju dovoljno naše lokalne prilike i da je naša odgovornost da izaberemo one koje želimo da nas vode, a ne da oni biraju za nas. Živeo je tamo Zdravko pa zna mentalitet naše dijaspore. Uostalom, njih vode drugi, tamo gde već žive, tamo je njihova odgovornost. Naša odgovornost je ovde, mi treba da se pitamo. Ako znamo sebi da postavimo prava pitanja
Vina su odlična, hrana je bila odlična, ali je na nas najači utisak ostavio sam ambijent. Bujna priroda, tišina ispunjena cvrkutom, bez ikakvih pozadinskih šumova od automobila ili meteže ljudi, sve je čisto i uredno stoji na svom mestu, nekako sve deluje otmeno iako tamo ništa nije luksuzno, ambijent je za smireno i opuštajuće ćaskanje sa prijateljima bez bilo kakve agresije ili nervoze.
Svima nam se dopala ta dubina prirode koja deluje umirujuće i koja je nekako opipljiva u vinariji Komuna. A s obzirom da su svi iz ekipe biznismeni opterećeni stresom i svakodnevnom dinamikom, izlet u vinariju Komuna će nam biti upamćen po tom povratku u prirodno stanje.
Doduše i vina vinarije Komuna su malo pomogla da se duh i telo opuste
I sve to bez slatkih omladinki, seksi kafanskih pevačica, cigana tamburaša, lumpovanja i opijanja, gomile pečenja i lučenih paprika, što bi bio neki kliše kako se biznismeni provode u Srbiji.
Ali ovo je ta neka nova vrsta srpskih biznismena koja radi sa svetom, koja ima firme u svetu, koja je usvojila i neke svetske sklonosti i potrebe, kao i način života: pos’o, pos’o, kuća, pos’o, nema kuća. To su ljudi koji su videli sveta i počeli da žive po svetskim merilima, koja su katkad dobra a katkad i loša. Posebno kada usvajamo stil i kulturu života sa Zapada koji nije nama u DNK zapisu naših predaka.
Zato u šali rekoh ovim mojim prijateljima biznismenima na licu mesta, da su mi oni mnogo njuejdžerski nastrojeni, svi su postali male Bude, te traže da se opuste kroz meditaciju, mir u svetu, šetnje kroz prirodu, misionarski rad sa studentkinjama, traženje nirvane u vinima. Radili bi sve što se radi po filmovima i piše po magazinima. Zato nam vinarija Komuna deluje kao nestvaran beg iz stvarnog sveta.
Vidim ja, oni već divlje zamišljaju drugačiji život, malo bi svi da beže od posla, žene, dece, obaveza, da malo žive u prirodi, medju istomišljenicama u komuni, free love, peace, free music, liberty, free mariuana
In vino veritas. Vino vinarije Komuna govori iz nas.
Moraćemo to što pre da ocrkvenimo.
Ortodoksno.
Zlatko Šćepanović