CRTICE IZ ŽIVOTA
O slavnim filozofima obično se govori strogo i ozbiljno, bilo da je reč o njihovom delu ili životu. Međutim, kao i svi drugi ljudi, ni oni nisu bili lišeni određenih anegdota koje su ih pratile.
Aristotel je bio učitelj Aleksandra Velikog. Često bi odgovarao da nešto ne zna, pa su ga neki upitali: „Kad toliko ne znaš, zašto te car plaća?!“
Aristotel je odgovarao:
– Car me plaća za ono što znam. Kad bi me plaćao za ono što ne znam, ne bi mu bila dovoljna ni njegova velika carevina!
Paskal se neke noći kasno vratio kući. Kad mu je sluga otvorio, na pitanje kog traži, Paskal je, onako rasejan, odgovorio:
– Paskala, njega tražim.
– Gospodin Paskal nije kod kuće – odgovori sluga.
– Onda ću doći drugi put – odgovori Paskal i udalji se.
Platon je sve radove napisao u obliku dijaloga. U njima on dovodi u pitanje suprotne hipoteze odbacujući tako određene ideje kako bi se došlo do završne istine. Dijalog je jedna vrlo korisna tehnika kojom razjašnjavamo i dokazujemo svoje ideje.
S obzirom da je voleo da hoda dok drži časove, Aristotel je osnovao, takozvanu, školu – peripatetika – što znači „putujući“ ili „hodajući“. Hodanje nam pomaže da mislimo: pamćenje i pažnja se poboljšavaju posle šetnje (i vežbanja), a kad se redovno šeta, stvaraju se nove neuronske veze. Osim tog, jedno istraživanje objavljeno na Univerzitetu Stanford 2014. dokazuje da šetanje pomaže u izvršavanju zadataka koji zahtevaju kreativnost.
Sa svega 38 godina, Mišel de Montenj se 1571. povukao u svoj zamak i posvetio se pisanju svojih eseja sve do smrti 1592. Montenj je bio skeptičan kad su u pitanju njegova znanja, pa je svoje tekstove koristio u pokušaju da odgovori na pitanje „Šta znam?“ Dakle, za razliku od Sokrata, zamenio je dijalog razgovorom sa samim sobom – zahvaljujući peru i hartiji.
Ruka i glava
Iako je Vitgenštajn za života objavio samo Logičko-filozofski traktat, ovaj filozof je napisao knjige i dnevnike koji su objavljeni posle njegove smrti, na primer, delo Filozofska istraživanja. Za njega je pisanje bilo još jedan način razmišljanja:
– Ja, zaista, mislim perom jer često moja glava ne zna o čem to moja ruka piše!
Poper i Vitgenštajn su se sreli samo jednom, ali tako malo su se jedan drugom dopali da su sokratski dijalog zamenili žaračem. Ali zanemarimo ovaj nesporazum i fokusirajmo se na navike Austrijanca: Poper je više puta govorio o biblioteci svog deda zahvaljujući kojoj je zavoleo čitanje.
Osim koristi i očiglednog zadovoljstva koje nam pruža ova aktivnost, studije pokazuju da nam čitanje održava mozak u formi i povećava empatiju. Takođe, uz čitanje smo više seksi jer ono povećava inteligenciju, a inteligencija je atribut koji želimo da imaju naši partneri.
Artur Šopenhauer nije bio samo mizantrop već i samotnjak, i, to, velik. Društveni život je za njega bio obaveza i smatrao ga je obmanom, pa je stoga tvrdio da inteligentni ljudi mogu imati samo šačicu prijatelja, a i to je mnogo. Niče je bio još jedan okoreo samotnjak koji je, pored tog, još i šetao nekoliko sati dnevno.
Iako nije potrebno postati pravi pustinjak (zapravo, ekstremna usamljenost može biti štetna za zdravlje), treba znati biti sam i uživati u tom. Samoća nam dozvoljava da se isključimo i da se koncentrišemo na svoje misli. Takođe nam pomaže da bolje rukovodimo svojim vremenom i da to vreme posvetimo onom čim najviše želimo da se bavimo: pisanje, čitanje, odmaranje… Mada su i saradnja i razgovor bitni, za razvijanje kreativnosti, takođe je važno biti sam – jer nam to pomaže da radimo bez prekida i slobodno, bez straha da ćemo biti osuđivani.
Što se tiče filozofije, moramo imati na umu da nikad nismo zaista sami jer, zapravo, uvek vodimo razgovor s nama-samima. Kako je napisala Hana Arent – „U samoći, dijalog uvek iznikne jer, čak i kad smo sami, prisutno je dvoje!“
Svaki dan u 5
Kant je govorio da čovek može da podešava svoj časovnik prema tom kad odlazi u šetnju. Svaki dan bi ustajao u pet i pio bi po šolju ili dve ne mnogo jakog čaja. Pušio bi svoju lulu meditirajući, a zatim je davao časove od 7 do 11. Posle bi ručao, šetao i, pre povratka kući, razgovarao sa svojim prijateljem Džozefom Grinom. Prekide i promene nije voleo, čak i kad bi bilo u pitanju samo jedno drvo koje je toliko poraslo da zaklanja zvonik koji se video iz njegove kancelarije: takvo drvo bi bilo osuđeno na smrt. Ali, sebi je dozvoljavao pokoji gutljaj vina i poneku partiju bilijara. Mada je Kantov slučaj preteran, važno je da dan bude organizovan i da napravimo raspored za svoje planove: Planiranje smanjuje stres, pomaže nam da odredimo svoje ciljeve kao i da ocenimo kako napreduju naši zadaci.
Grčki filozof Tales (625 – 547. p. n. e), između ostalog, predvideo je pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva po njemu. Jednom prilikom je gledajući više u zvezdano nebo nego kud je hodao, priča se, upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć, odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tad ga posavetovala:
– Ti ne vidiš ni kud hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava!
Jednom prilikom, Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tad ništa od tog ne boli, pa da, čak, i mogu da izudaraju kad nije tu!
Arhimed je najpoznatiji antički matematičar, fizičar i astronom. Živeo je u Sirakuzi, na Siciliji u III veku pre n.,e. Pomagao je svom rodnom gradu Sirakuzi prilikom opsade Rimljana u Prvom punskom ratu tako što je konstruisao katapult i obnavljao porušene zidine grada. Kad su Rimljani, posle dvogodišnje opsade, zauzimali grad, zatekli su ga u vrtu kako na pesku rešava neki geometrijski problem s krugovima. Arhimeda je ubio rimski vojnik, a poslednje reči su mu bile „Ne dirajte moje krugove“.
Arhimed je ubijen suprotno naređenju rimskog konzula. Rimski vojnik, smatrao je da Arhimedove reči vređaju slavu pobednika.
Biseri mudrosti koje nam je podarila antička Grčka, zadivljuju lepotom i čistotom misli i osećanja ovog drevnog naroda. Odlučili smo da vam predstavimo 10 grčkih filozofa koji su ostali u senci velikog Sokrata, Platona, Aristotela a koji su dali podjednako velik doprinos filozofiji, matematici, astronomiji i drugim naukama.
Pred vama je 10 veličanstvenih…
Prvi na listi naših mudraca je Pitagora. Rođen je kao sin vrednog zanatlije koji je rezao drago kamenje. Rodnim mestom, označeno je ostrvo Samos. Svetu je poznat po utemeljenju geometrije i čuvenoj “Pitagorinoj teoremi”. Takođe je začetnik tajnog društva pod nazivom “Pitagorejsko bratstvo” i možemo ga tretirati kao preteču masonskih udruženja. Umro je kao izuzetno cenjen i poštovan u narodu.
Brilijantan um predsokratovog doba, Heraklit, iz Efesa, odrekao se svih kraljevskih počasti u korist svog brata kako bi mogao da se na miru bavi filozofijom. Rođen je oko 535. p. n. e. kao pripadnik kraljevske linije iz Efesa, a sunarodnici su mu nadenuli nadimak “Mračni” zbog njegovih izreka koje nije svako mogao da razume. Tvrdio je da je realnost kretanje, a pasivnost iluzija, pa ga svet i prepoznaje po krilatici: “Ne može se dva puta ući u istu reku” i još čuvenijoj: “Sve prolazi i ništa ne ostaje” ili, skraćeno: “Panta Rei”.
Demosten. Rođen 384. p. n. e. Ostao je upamćen kao najveći govornik i logograf (osoba koja piše govore za druge) svog vremena. Zanimljivo je istaći da je kao mladić imao govornu manu – mucao je, međutim, snagom volje i svakodnevnom vežbom je pobedio ovaj nedostatak. Svaki dan je odlazio na morsku obalu, stavljao kamenčiće u usta i govorio, naglas pokušavajući da nadglasa šum visokih talasa. Proslavile su ga i čuvene “Filipike”, govori protiv Filipa Makedonskog. Ne želevši da padne u ruke njegovog sina, Aleksandra Makedonskog, sam je sebi oduzeo život.
000000000
Idu ulicom Platon i disleksičan Parmenid. Pa kaže Parmenid Platonu:
– Jesi li čuo da te više ne smatraju planetom?
000000000
Sokratov učenik Ksenofant, rođen je oko 430. p. n. e. Pretpostavka je da potiče iz plemićke porodice. Njegovo učenje, rad i zalaganje, odnosili su se na aristokratsko uređenje Sparte. Pridružuje se vojnom pohodu na Malu Aziju gde biva kažnjen i izgnan iz zemlje. Iako ga mnogi smatraju izdajicom, Spartanci su ga voleli i prihvatili. On 17 mirnih godina provodi na imanju, u blizini Olimpije. Njegova svestranost, zainteresovanost i vedar karakter, obeležili su spise koje je ostavio za sobom, a ti radovi su bili ujedno i ogledalo njegovih jasnih i jednostavnih životnih principa.
Tales, iz grada Mileta, zbog svog mišljenja i obrazovanja, uvršćen je u grupu “Sedam mudraca”. Smatrao je da je praelement sveg, voda. Baveći se matematikom, postavio je poznatu “Talesovu teoremu“. Postoji tvrdnja da je baš on otkrio sazvežđe Malog medveda. Po svestranosti, prevazilazio je svoje savremenike. Bavio se: hidrotehnikom, nautikom, trgovinom, politikom, astronomijom, matematikom i filozofijom. Karakteristično je i to što nije imao učitelja.
Sofokle je bio jedan od najvažnijih predstavnika helenske tragedije (pozorišni žanr, nastao na tlu antičke Grčke). Između ostalog, obavljao je funkciju blagajnika savezne blagajne. Poveravani su mu i važni državni poslovi vezani za diplomatske aktivnosti. Pored politike, obavljao je i svešteničku službu. Na tragičarskim nadmetanjima, čak, 24 puta, odnosi pobedu. Njegovo najznačajnije delo je “Antigona”, dok mu se životna shvatanja odnose na religiju i njene mitove.
Euripid, pored Sofokla, još jedan velik tragičar za kog se tvrdi da je imao sopstvenu biblioteku, što je bila izuzetno retka pojava za staro doba. Bio je izuzetno obrazovan i nije ga zanimala politika. Broj napisanih dela seže i do 92, a 4 puta je pobeđivao na tragičarskim takmičenjima.
Demokrit. Možemo reći da je bio uticajan filozof, u doba pre Sokrata. Proslavilo ga je delo pod naslovom “Veliki red sveta”. Izneo je teoriju da je univerzum sazdan iz nevidljivo malih atoma i praznog prostora, a kroz materijalistički pristup, objasnio je pojmove ukusa, zvuka, smrti, mirisa i vatre. Nadimak mu je bio “nasmejan filozof”; nikada se nije ženio. Posle više od 1.000 godina, njegova teorija postaje princip inercije. Da zaključimo, Demokrit je začetnik strogog determinizma, odnosno, fatalizma.
Na red nam je stigao Ezop kog su proslavile njegove vanvremenske basne. O njegovom životu se malo može reći jer postoji mnogo nejasnoća, nepotpunih podataka kao, na primer, mesto rođenja. Poznato je da je bio rob u antičkoj Grčkoj i da je, pišući basne, u stvari, pravio metafore o nedostojnim vladarima i moćnicima svog vremena predstavljajući ih kroz likove životinja. Ismevao je pohlepu, lenjost, bahatost, zlobu. Tvrdi se da je umro tako što su ga stanovnici Delfa, zbog njegove slobodoumnosti, gurnuli s visoke litice.
Poslednji s naše liste od 10 odabranih je Antifont za kog se tvrdi da je živeo u Atini, u 5. veku p. n. e. Prvi je postavio teoriju o jednakosti Helena i nehelena, a bio je tumač snova i poznavalac političke nauke. Poput ostalih sofista, smatrao je da su društveni zakoni proizvoljni, a prirodni zakoni temelj sveta. “Živeti, to znači biti u politici, u javnom životu i svim opasnostima koja u njemu vrebaju”, govorio je.
000000000
Sedi Heraklit pred svojom kućom, a kuća sva u plamenu. Nailazi Tales pa ga pita:
– Zašto ne zoveš vatrogasce, pa kuća ti gori?!”
A Heraklit odgovori:
– Ma ne treba, s merom se upalilo, s merom će se i ugasiti!
000000000
Pita Parmenid Sokrata:
– E, kolko je sati?
A Sokrat kaže:
– Parmenide, ali što je to uopšte sat?! Kako me možeš pitati koliko ih je ako nismo proveli 30 stranica raspravljajući o tom šta su?!
I tako Parmenid zakasni mami na sprovod.
Izvori: Pixelizam.com, Nadarenadeca.com, Blic.rs, Fizikapress.wordpress.com, Tribune.gr
Priredio: Velibor Mihić, prof.