BOGORODICA ODIGITRIJA
Kako je nastala i kad se slavi ikona Presveta Bogorodica Odigitrija – Putovoditeljka
Praznik Bogorodičine ikone Odigitrije
Neko vreme po vaznesenju Gospoda našeg Isusa Hrista i po silasku Svetoga Duha na apostole, božanstveni apostol i evanđelist Luka, koji beše vešt ikonopisac, namala na dasci ikonu Presvete Vladičice naše Bogorodice i donese je k samoj Prečistoj Djevi. Ugledavši svoj lik na ikoni, Prečista se opomenu svog nekadašnjeg proročanstva o sebi i reče: Od sada će me zvati blaženom svi naraštaji (Lk. 1, 48).
Zatim izgovori i ovo: „Blagodat moja neka bude sa ovom ikonom„.
I ova presveta reč Bogorodice zaista postade delo: jer blagodaću Božje Matere stadoše od te svete ikone bivati neiskazana čudesa.
Kasnije sveti evanđelist Luka posla tu ikonu u Antiohiju k velmoži Teofilu, koji beše primio veru Hristovu, i kome sveti Luka napisa svoje Evanđelje i Knjigu Dela Apostolskih. I ta čudotvorna ikona, nalazeći se u Antiohiji, beše pobožno i molitveno poštovana ne samo od Teofila nego i od sviju tamošnjih hrišćana.
Mnogo godina posle toga ta sveta ikona bi preneta najpre u Jerusalim, pa zatim u Carigrad. I to na ovakav način. Carica Evdokija, supruga blagočestivog cara Teodosija Mlađeg, baveći se u Jerusalimu, uze tu česnu ikonu i posla je na poklon carevoj sestri, svetoj Pulheriji, kao što o tome piše u njenom žitiju. Sveta Pulherija s radošću i ljubavlju primi čudotvornu ikonu i postavi je u crkvi Presvete Bogorodice, zvanoj Vlahernska.
I ta česna ikona Presvete Bogorodice postade ne mali ukras carskoga grada, jer od nje se izlivahu razna čudesa i isceljenja. Nakon dosta godina ta ikona bi nazvana Odigitrija, što znači Putovoditeljka. Ona bi nazvana tako zato što Presveta Bogorodica, javivši se dvojici slepaca, sama ih dovede u svoju Vlahernsku crkvu k čudotvornoj ikoni Svojoj, gde se oni pomoliše i potpuno progledaše.
U vreme cara Iraklija na grčku carevinu jednovremeno napadoše Persijanci i Skiti. Sarvar, vojvoda persijskog cara Hozroja, i skitski knez, sa ogromnom vojskom dopreše do Carigrada, opsedoše ga i dugo vreme mučahu odsekavši ga od ostaloga sveta. Tada patrijarh Sergije, uzevši česne krstove i svete ikone, naročito čudotvornu ikonu „Odigitriju“, kao i rizu Prečiste Bogomatere, stade obilaziti gradske bedeme, sa suzama vršeći litije i molepstvija.
I po milosti Božjoj, posredovanjem Presvete Bogorodice, prestonica bi na čudesan način spasena od varvara i Grcima data slavna pobeda nad Persijancima i Skitima. Jer kada patrijarh i duhovništvo, posle usrdnih molepstvija pred ikonom Prečiste Bogomatere, spustiše Njenu rizu u vodu, more se uskoleba i potopi neprijateljske lađe; u isto vreme pometoše se i neprijatelji koji behu na kopnu, te ih grčka vojska bez velike muke razbi. U spomen ovog divnog čuda Presvete Bogorodice bi ustanovljeno da se svake godine u petu subotu Velikoga Posta čita blagodarni akatist Prečistoj Bogomateri.
Kada se nakon mnogo godina pojavi u Carigradu ikonoborska jeres, tada neki pravoslavni sveštenici noću uzeše krišom iz Vlahernske crkve česnu ikonu „Odigitriju“ i odneše je u manastir Pantokratora. Tu je oni sakriše u crkvenom zidu, upališe kandilo pred njom, sa suzama se pomoliše, pa je onda zazidaše, da joj se ikonoborci ne bi narugali. I čudotvorna ikona ostade tu u toku mnogih godina, dok ne izgiboše pokrovitelji ikonoboračke jeresi. A kada u Crkvi nastupi mir i svete ikone zauzeše svoje pređašnje mesto, tada dugo tragahu za čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, zvanom Odigitrija.
Naposletku je, po Božjem otkrivenju, pronađoše sakrivenu u crkvenom zidu Pantokratorova manastira; pri tome nađoše gde i kandilo gori pred njom, koje nekada behu upalili sveštenici što je tu sakriše. Saznavši da je čudotvorna ikona Presveta Bogorodica Odigitrija pronađena, verni se ispuniše velikom radošću, pa je svečano uz pesmopjenije prenesoše na njeno pređašnje mesto u Vlahernskoj crkvi.