PREVAZIŠLA MONAHE
Čudo kojem je prisustvovao čuveni rumunski duhovnik starac Kleopa govori kako je jednu seljanku sam Gospod odabrao da oko njene glave zasija svetlost, zahvaljujući molitvi koja je dopirala iz njenog čistog srca.
Arhimandrit Joanikije Balan preneo je jedan nesvakidašnji događaj koji mu je ispričao otac Kleopa, a koji se zbio u jednom od najpoznatijih rumunskih manastira Sihastrija, gde se inače sada nalazi njegov grob i kelija u kojoj je starac provodio duge sate u molitvenom tihovanju.
U zimu 1971. bio sam u svetome oltaru. Došao sam u 4 sata ujutro i tvorio sam na kolenima molitve pred Pričešće, pred svetom Trapezom.
Nedugo, posle toga, u crkvu je ušla da se moli neka žena, koja je došla u manastir predhodno veče. Nisam je poznavao. Molila se tiho kod svih ikona i pravila je metanije. Nije znala da sam u crkvi jer je bio mrak, bila je zima.
Videći da se moli tako istrajno, pogledao sam kroz dveri da vidim ko se moli sa toliko vere. Ta žena je klečala nasred crkve s rukama podignutim nagore i iz sveg srca kazivaše ove reči:
„Gosopode ne ostavi me! Gospode, ne ostavi me!“
Tada sam oko njene glave video svetlost, jarkožute boje, i užasnuo sam se!
Zatim se poklonila licem do zemlje i molila se tiho, bez glasa. Zrak svetlosti je iznad njene glave postajao sve veći i dizao se iznad nje. Nakon nekog vremena svetlost je utihnula, a žena se podigla i izašla iz crkve. Beše obična žena, sa sela.
Vidite li! Ljudi sa sela prevazilaze nas monahe. Ja sam počeo proskomidiju i od uzbuđenja sam počeo plakati sa „kopljem“ u ruci. Samo Bog zna koliko On ima izabranika u ovome svetu!“