Kako izgleda život i rad na naftnoj platformi

TEŽAK I ODGOVORAN POSAO

Ako ste se nekad zapitali kako izgleda život i rad na naftnoj platformi i kako se uopšte dolazi do takvog posla, ovo su informacije iz prve ruke.

Ukoliko ste zainteresovani za ovaj posao, morate da znate da on podrazumeva težak fizički rad, odvojenost od porodice, strogu disciplinu, odgovornost, koncentraciju tokom celog radnog vremena, ozbiljnost i poštovanje tačno utvrđenih procedura, jer i najmanja greška može životno da ugrozi vas ili vaše kolege.

Prvo i osnovno što ćete uraditi je da pronađete stranu agenciju koja zapošljava posadu na naftnim platformama. Da bi konkurisali u jednoj od odabranih agencija morate da posedujete sertifikat B2 koji podrazumeva završene obuke: osnovnog preživljavanja na moru, poznavanje protivpožarnog sistema i prve pomoći i zaštite. Ove obuke sami finansirate (oko 400€), kao i lekarsko uverenje da ste zdravstveno sposobni i ono košta oko 360€. Takođe podnosite dokaz o obrazovanju i CV.

Ukoliko prođete na konkursu i budete primljeni potpisujete ugovor, koji zavisi od radnog mesta i pozicije. Profili koji dolaze u obzir su: marinski, mašinski, tehnički, produkcioni, elektrotehnički i neki posebni u zavisnosti od potrebe platforme. Po potpisivanju ugovora ste u obavezi da zavrsite još neke dodatne obuke, opet u zavisnosti od platforme na koju se upućujete i od radnog mesta koje vam pripada. Vrednost ovih obuka iznosi i do 10.000€. One podrazumevaju između ostalog vatrogasni kurs, iskakanje iz helikoptera i sl. Neke kompanije plaćaju kako obuku tako i smeštaj i hranu za vreme obuke, a neke ne. Ugovorom ste vezani najčešće 6 meseci, ređe godinu ili dve godine. Poslodovac može da raskine ugovor ukoliko nije zadovoljan vašim učinkom ili ako proceni da predstavljate opasnost za sebe i okolinu. Ukoliko su obe strane zadovoljne, ugovor se produžava.

Kad ste sve ovo obavili, upućujete se na platformu na koju ste raspoređeni, brodom ili helikopterom u zavisnosti od pozicije platforme i vremenskih uslova. Zadužujete opremu, ormarić, kabinu. Lice koje je za to zaduženo upoznaje vas sa prostorom, poslom, pravilima ponašanja i bezbednosnim merama.

Kabinu dele dve osobe, koje spavaju na smenu, odnosno dok jedna radi, druga spava. Kabina ima 2 kreveta, ormariće za lične stvari, mali TV i opremu za spašavanje za svakog člana posade. Oprema za spašavanje sadrži hidrotermalno odelo, pojas za spašavanje i set boca sa kiseonikom. Kupatilo dele 2 kabine, odnosno četiri osobe.

Na platformi postoji menza kao i soba za zabavu, odnosno prostor u kome se provodi slobodno vreme. U toj prostoriji je omogućeno gledanje TV programa i još neki vidovi zabave. Na ovoj o kojoj mi pišemo postoje po dva stola za bilijar, stoni tenis, stoni fudbal i pikado. Pušenje je dozvoljeno samo u namenski određenim prostorijama. Svaka platforma ima i internet salu sa ograničenim korišćenjem interneta. Dozvoljena je komunikacija sa porodicom i prijateljima.

Ukoliko se razbolite imate pravo na poštedu. Svaka platforma ima ambulatnu i lekara i snabdevena je prvoklasnim lekovima svih kategorija. Ukoliko vam se posle 3 dana stanje ne popravi, upućujete se u stacionar na kopnu.

Dnevne smene traju po 12h a periodične obično 4-4 nedelje (4 nedelje na platfomi – 4 kod kuće), što se opet razlikuje od poslodavca do poslodavca. Plata zavisi od samog radnog mesta i pozicije (pozicija zavisi od radnog iskustva i hijerarhijskog položaja). Početnik sa završenom srednjom školom ima najmanju zaradu od 85€ dnevno. Kapetan platforme ima nedeljnu platu oko 10.000€. Cifre se razlikuju od kompanije do kompanije, ali okvirno to ne odstupa mnogo. Da bi bili kapetan platforme, neohodno je da imate iskustva u radu na platformi i završen nautički fakultet. Najveća zarada koju sa srednjom školom možete da ostvarite je 600-700€ po danu, što zavisi od pozicije i težine posla koji obavljate. Svaki radnik ima pravo na zdravstveno osiguranje, osiguranje u slučaju invaliditeta i životno osiguranje.

Neke od kompanija na čijim sajtovima možete da dođete do informacija kako da direktno konkurišete su: Saipem, Transocean, Maersk, Stena. Uprkos svim merama zaštite, nesreće na naftnim platformama se dešavaju, doduše mnogo ređe nego ranije. Ipak kod nekih kompanija još uvek su u upotrebi platforme stare po dvadeset godina pa i više, na kojima je rizik mnogo veći nego na novim, savremenim i dobro opremljenim platformama. Svaka od kompanija na svom sajtu mora da ima osnovne tehničke podatke o floti i ukoliko se odlučite za ovaj posao, smatrajte to važnim i dobro prostudirajte.

Jedna od najvećih nesreća se dogodila 1988. godine u Severnom moru kada je usled požara i serije eksplozija na naftnoj platformi Piper Alfa poginulo 167 ljudi. Trideset tela nije nikad pronađeno.

Izvor: Medias.rs