ONA TRAŽI ZVEZDU…
Sreo sam je slučajno u parku
ličila je na optičku varku
ne znam odakle je došla
lebdeći pored mene je prošla…
Izvini da li se znamo
ti divni stvore, božanska damo
kako se nismo ranije sreli
to nismo sebi dopustiti smeli…
Oprosti molim, ja ljubav tražim
izgubljenu davno u drugom svetu
ovde sam svratila na tren samo
da šetnjom oteram golemu setu…
Ljubav davnu, golemu kaže
kako ćeš znati da te neko ne laže
pitah je kratko u nemiru svom
jer poznah je odmah u trenu tom
da to je ona, u mom srcu joj je dom…
O to je lako poklon mi nosi
zvezdu jednu sa noćnog neba
i suzu skritu u jutarnjoj rosi
gde smo nekad šetali bosi…
Oh zvezdu, zar samo jednu
može li ipak sazvežđe neko
za tren ću ja nisu daleko
no reci mi da li manju ili veću
ili onu što pada i nosi sreću
ne časi mila, već samo kaži
ja odavno čekam damu
što zvezdu za sebe traži…