ŽIVOT I STO
Posvećeno Slavku Lebedinskom
Srce bubreg želudac i sto
na stolu sam kusao pasulj
nekad s mesom nekad klot
onaj u Resniku beše bolji
čistio sam na njemu pirinač
u redu trebio
i posle jeo sutlijaš
rešavajući ukrštene reči
Peo sam se na svoj sto
da uhvatim svet za
i svet mi se smejao-jao
sasvim opravdano
bio je niži od mene
Na tom stolu sam ti pisao
pisao strasna pisma
pisma koja su te dovela dovela
i ti si sedela na stolu
gola gola gola si sedela
i ja sam ti ljubio kolena
uobražavajući da si ti Hana
a ja Davičo
Jednom davno ima otad dobrih
sa stola sam ulovio muvu
izbacio sam je s dlana
da leti od sveta do sveta
kroz jedan prozor
Na stolu sam držao glavu
poleglu glavu svoju glavu
kao glavu u škembetu
jer nisam znao šta da radim
zato sam lupao glavom
o tablu stola o o o
o o o znači tri puta
Na stolu sam čitao
dugo dugo čitao
tvoje oproštajno pismo
s pravilnom interpunkcijom
a najviše uzvičnika
u kom mi prebacuješ neverstvo
sasvim opravdano
ne pismo već neverstvo
Jednom sam se srušio
o da srušio ispod stola
nisam mogao da pronađem krevet
i tu sam zaspao ispod
ispod svoda stola
sanjajući da kraj mene
protiče Moravica
Moj život je prepun stola
pun prepun stola i njegove šume
i vetra u granama vetra
u toj drvenariji
nekad je kucalo
hrasta srce
Beograd, 8. april 2009.
Izvor: Pesme, moje, sve
Priredio: Velibor Mihić, autor