Alergija na gluten – kako nastaje i kako se leči celijakija prirodnim putem

GLUTENSKA ENTEROPATIJA

Šta je celijakija i kako se leči alergija na gluten? Zašto se javlja glutenska enteropatija? Najčešći simptomi celijakije? Koji su osnovni oblici celijakije?

Celijakija ili glutenska enteropatija je imunsko uslovljena sistemska bolest gornjeg dela tankog creva u kome postoje abnormalnosti mukoze (sluzokože). Nastaje kao posledica konzumiranja glutena i srodnih proteina. Praćeno je trajnim nepodnošenjem glutena pšenice, ječma, raži, a možda i zobi. Javiće se kod osoba koje imaju naslednu predispoziciju za ovu bolest. Celijakija ili alergija na gluten je jedna od najčešćih hroničnih gastroenteroloških bolesti. Oštećenje sluzokože tankog creva koje dugo traje može rezultirati razvojem vrlo teških i životno ugrožavajućih bolesti.

Znanje o celijakiji i održavanju zdravlja kod te bolesti je na jako niskom nivou iako postoji uspešna prirodna terapija za celijakiju stara 100 godina – SCD.

Smatra da je celijakija jedna od najčešćih hroničnih bolesti, jer istraživanja u Evropi dokazuju da više od milion Evropljana boluje od celijakije. Javlja se kao kombinacija raznovrsnih kliničkih simptoma i znakova i to kod oko jedan odsto bele populacije.  Na jednog dijagnostikovanog obolelog najmanje je sedam neprepoznatih. U slučaju simptoma koji ukazuju na celijakiju, neophodno je da se uradi analiza krvi na antitela na gluten, kako bi se postavila prava dijagnoza nepodnošenja glutena.

Ipak, konačna dijagnoza može biti data tek posle urađene crevne biopsije – uzimanja dela tkiva, koje se histološki ispituje, na osnovu čega se potvrđuje postojanje moguće atrofije crevne sluzokože (smanjenje mišićne mase). Pre testiranja, hrana koja sadrži gluten mora da bude uključena u ishranu, jer u suprotnom creva mogu da zacele i celijakija se neće otkriti.

Celijakija se javlja kod genetski predisponiranih osoba. Naime, kod većine pacijenata (više od 95 odsto) su prisutni genotipi HLA-DQ2 i/ili DQ8. Njihovo prisustvo je nužno, ali ne i dovoljno za razvoj bolesti, s obzirom da su ti faktori u visokom procentu otkriveni i kod zdravih osoba (20-30 odsto) celokupne populacije.

Bolest se javlja u svim životnim dobima, čak do 60. godine, iako se najčešće javlja kod dece – do druge godine života. Prvi simptomi celijakije mogu da se jave nakon uvođenja čvrste (nemlečne) hrane u ishranu odojčeta – hrane koja sadrži gluten. To se najčešće dešava od navršenih šest meseci do druge godine života.

Prema najnovijim studijama, pre navršene prve godine ne treba uvoditi u ishranu namirnice koje sadrže gluten (pšenica, ovas, ječam i raž). Nekada se smatralo da je celijakija dečja bolest, koja se prerasta u pubertetu. Nije neobično da simptomi bolesti nestanu tokom odrastanja, odajući utisak izlečenja. Nažalost, bolest je i dalje prisutna, a oštećenja i dalje postoje. Tako se dešava da se oboleli suoče sa znatnim oštećenjima tankog creva i da snose posledice neunošenja važnih hranljivih sastojaka.

Ozbiljni zdravstveni poremećaji nastaju kod obolelih od celijakije zbog nedostatka važnih vitamina. Nedostatak vitamina A izaziva noćno slepilo, utiče na kožu i dovodi do gubitka telesne težine. Nedostatak vitamina  D ometa razvoj građe kostiju, uz propratni rahitis. Nedostatak K vitamina smanjuje mogućnost zgrušavanja krvi, a nedostatak folne kiseline može da doprinese anemiji, koja je veoma karakteristična za celijakiju.

Simptomi celijakije

Simptomi se često manifestuju postepeno pa je bolest teško otkriti – ponekad i po nekoliko godina. Odmah po dospevanju glutena u naš organizam, dolazi do burne autoimune reakcije – alergija na gluten pri čemu  se stvaraju antitela  koja deluju po unutrašnjem zidu  našeg tankog creva, tačnije na male treplje. One apsorbuju vodu, minerale i vitamine i vremenom usled njihovog oštećenja dolazi do većih posledica po  organizam.

Ne postoje dva obolela od celijakije s istim simptomima bolesti. Simptomi zavise od starosti pacijenta, trajanja i jačine bolesti i oštećenja organa. Kod onih koji imaju klinički prepoznatljive simptome, jedna polovina ima dugotrajnu dijareju, gubitak apetita i stagnaciju ili gubitak telesne težine. Druga polovina prepoznaje se kliničkom slikom zaostajanja u rastu ili sazrevanju, zatim po upornoj anemiji koja se ne koriguje nakon primene preparata gvožđa i hroničnim zatvorom.

 Simptomi koji se najčešće manifestuju:

• Proliv ili zatvor
• Gubitak težine
• Malaksalost i slabost
• Bol u abdomenu
• Otečen stomak
• Mučnina sa povraćanjem
• Usporen rast
• Bledo i suvo lice
• Anemija
• Osteoporoza
• Nedostaci vitamina i minerala
• Bolovi u kostima i mišićima
• Nadimanje
• Glavobolje i migrene
• Česte afte u ustima
• Umor / letargija
• Nizak krvni pritisak
• Anksioznost, depresija, razdražljivost
• Smanjen libido, impotencija, spontani pobačaji
• Osipi praćeni sa jakim svrabom, crvenilo lica, dermatitis

Deca sa celijakijom ispoljavaju širok spektar simptoma: 70 odsto njih ima dijareju (proliv), koja se manifestuje kroz svetle, obilne, penušave stolice neprijatnog mirisa, često sa vidljivim kuglicama masnoće. Povremeno može da se javi zatvor, a stolica je uglavnom blede boje. Osim što imaju slab apetit, kod dece se uobičajeno sreće „pupav stomak“.

Pored povraćanja i anemije, ovo oboljenje često prate pomanjkanje energije, razdražljivost. Simptomi uključuju gubljenje kalcijuma, mada se promene na kostima mnogo češće sreću kod odraslih koji su oboleli od celijakije.Veliki broj dece je ispod idealne telesne mase, ili pokazuje znake zaostajanja u razvoju. Svi  ovi simptomi se označavaju  nazivom malapsorpcioni sindrom. Kod odojčadi mogu da se jave celijačne krize, koje mogu da se prevaziđu samo uz pomoć intravenske ishrane u bolnici.

Osnovni oblici celijakije

1. Tipični oblik celijakije

Tipični oblik započinje rano, sa simptomima vezanim za probavni sistem: naduven trbuh, učestale stolice, hronični prolivi, povraćanje, nedostatak apetita, gubitak telesne mase, usporen rast, zaostajanje u rastu i razvoju. Kod dece od 6 meseci do 2 godine života se javlja apatija, dugotrajni proliv ili obilne, masne, penušave, zaudarajući stolice, gubitak na telesnoj težini, gubitak apetita, nadutost stomaka. Dete postepeno poprima „žablji izgled“, sa velikim stomakom i tankim ekstremitetima. Ovaj tipični crevni oblik bolesti javlja u svega 50% slučajeva celijakije.

2. Atipični simptomi celijakije

Rezultat su smanjene apsorpcije hranljivih sastojaka hrane: anemija zbog nedostatka gvožđa, niski rast, rahitis, osteopenija, osteoporoza, hipoplazija (nerazvijenost) zubne gleđi. Crevni oblik celijakije može se manifestovati učestalim bolovima u stomaku, povraćanjem, „masnom jetrom“, povećanjem enzima jetre bez drugih uzroka bolesti jetre.

3. Tihi oblik celijakije

Ovo je tzv. asimptomatski oblik bolesti. U ovoj formi, pacijenti nemaju nikakvih simptoma bolesti, ali se histološkom analizom bioptatu sluzokože tankog creva otkriva njeno oštećenje.

Bezglutenska dijeta za celijakiju

Mada se celijakija teško prepoznaje, jer su simptomi izraženi tek kod 10 do 20 odsto obolelih, relativno se lako leči i drži pod kontrolom. Trenutno ne postoji lek za celijakiju. Jedina terapija je doživotno sprovođenje striktne bezglutenske dijete, sa  isključenjem peptida navedenih žitarica. Ishrana po pravilu ne sme da sadrži nijedan molekul glutena. Ovakav pristup u lečenju obezbeđuje zdrav život i potpun oporavak za 95 odsto obolelih. Bezglutenska ishrana se mora sprovoditi dosledno, jer svako kršenje može pogoršati stanje organizma. I najmanje čestice glutena mogu pogoršati stanje.

Zabranjene namirnice kod celijakije

Brašno od pšenice, raži, zobi, ječma; testenine, keks, kolači, sosovi i supe

Dozvoljene namirnice za celijakiju

Brašno od kukuruza, pirinča, heljde, krompira; soja, povrće, voće, riba i meso, ulje, jaja

Uz pomoć bezglutenske ishrane, za obolele od celijakije, uspostavlja se normalan rad sistema za varenje, obnavlja crevna sluzokoža i potpuno odsustvo svih gorepomenutih simptoma bolesti. Nakon dijagnostikovanja celijakije potrebno je u potpunosti izbaciti gluten iz ishrane. Istraživanja su pokazala da je 70% pacijenata već nakon dve nedelje osetilo znatna poboljšanja. Nakon 6 meseci do godinu dana normalizuju se antitela, a 3 godine je potrebno da se organizam u potpunosti oporavi od problema izazvanih glutenom. Ako se pacijenti pridržavaju dijete bez glutena, oni nisu bolesnici, već zdrave osobe. Osnovu terapije čini eliminacija glutena, odnosno pšenice, raži i ječma iz ishrane.

Mora se paziti na skrivene izvore glutena, poput aditiva, konzervansa i različitih stabilizatora koji se mogu naći u industrijski proizvedenoj hrani, lekovima i nekim sredstvima za održavanje higijene usta. Pored toga, bolesnici sa klinički manifestnom formom u početnoj fazi tretmana zahtevaju i nadoknadu deficita gvožđa i vitamina (folna kiselina, vitamin D. Mali broj bolesnika, oko 10 odsto, kod kojih se bolest manifestuje hroničnom dijarejom, zahteva privremenu eliminaciju mlečnog šećera, to jest primenu jogurta i sira umesto običnog mleka.

Specifična ugljeno hidratna dijeta za celijakiju

Prva uspešna prirodna terapija za celijakiju je nastala još 1920 godine u Americi. Otkrio ju je američki lekar Dr Sidni Has koji je sa uspehom lečio decu koja su imala celijakiju. U to vreme deca su umirala od celijakije, nije bilo leka. Dr Has je shvatio da je celijakija bolest crevne flore, da su se odredjene bakterije u crevima koje vole složene šećere razvile preko svake mere i da im treba ukinuti gorivo za rad. Shvatio je da takvim pacijentima treba hrana bez ugljenih hidrata ili sa najprostijim ugljenim hidratima, kao što ih ima banana. Svoj sistem je nazvao SCD diet – Specifična ugljenohidratna dijeta.

Sam princip dijete je jednostavan, postoji hrana koja se jede i ona koja se maksimalno izbegava. Specifično ugljeno hidratna dijeta daje fantastične rezultate i sve tegobe od celijakije nestaju ali pacijenti ne žele da je se pridržavaju jer ih lišava hrane na koju su navikli. Više o toma šta je SCD i kako deluje prirodna terapija za celijakiju možete pročitati u ovom tekstu: Specificna ugljenohidratna dijeta za celijakiju, kolitis, ibd i kronovu bolest Dr Sidney V. Haas

Ukoliko je potrebno, lekar će prepisati i odgovarajuće lekove za bolesti koje su proizašle iz konzumiranja glutena. Međutim, većina bolesti nastalih iz ovog razloga se obično spontano povlače ili su simptomi manje izraženi po započinjanju bezglutenske dijete. Čak i minimalne količine glutena mogu izazvati smetnje. Kako se tragovi glutena nalaze u različitim komercijalnim namirnicama, edukujte se o bezlutenskoj ishrani i konsultujete sa nutricionistom koji ima iskustva u lečenju celijakije.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar