VISI NAD GLAVOM
Iz koje je priče nastao izraz Damoklov mač, sa značenjem: „opasnost koja neprestano preti”, „opasna situacija”, „pretnja” i slično, da se kao takav zadržao do danas i često se upotrebljava.
Damokle je, kako beleži čuveni rimski orator Ciceron u svojim Tuskulanskim besedama, bio jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionisija Mlađeg (397–343. pre n. e.), neograničenog vladara (tiranina) Sirakuze u staroj Grčkoj.
Dionisije je inače živeo u raskošnom dvorcu, bio je veoma bogat i uticajan, a svojim držanjem izazivao je (straho)poštovanje kod svojih potčinjenih i u celom narodu sirakuškom.
Svi su mu zavideli zbog takvog položaja i raskošnog života, a najviše njegov bliski saradnik Damokle. Svoju zavist Damokle je iskazivao na lukav način – hvaleći svog gospodara, ističući njegove vrline i sreću koju su mu bogovi podarili da živi mirno u blagostanju i izobilju i da vlada nad svima bez straha od bilo koga ili bilo čega. „Ti si najsrećniji među svim ljudima!” – govorio je Damokle tiraninu Dionisiju.
Ali sam Dionisije znao je da je vladalačka sreća varljiva i da svakog vladara vrebaju brojne opasnosti. To je u jednoj prilici na očigledan i duhovit način stavio do znanja i laskavome Damoklu. U svom raskošnom dvorcu priredio je bogatu gozbu, pozvavši sve uglednike iz svoje najbliže okoline, među njima i Damokla. Na veliko iznenađenje prisutnih, a najviše samog Damokla, postavio ga je na svoje mesto, omogućivši mu tako da bar u toj prilici oseti zadovoljstvo neograničene vlasti i poštovanja.
Za vreme gozbe razdragani Damokle ugledao je iznad svoje glave oštar mač, koji je visio na tankoj konjskoj dlaci, preteći da se u svakom trenutku otkači i udari ga pravo u teme. U takvoj situaciji Damokla je obuzeo silan strah – nije mu više prijalo ni jelo ni piće, a zadovoljstvo koje ga je dotad prožimalo zbog počasti i značaja koji su mu ukazani, pretvorilo se u paklenu moru. Tada mu je prišao Dionisije i objasnio da je mač koji visi o tankoj struni iznad njegove glave simbol opasnosti kojoj je svaki vladar stalno izložen, pa stoga mora znati da je vladalačka sreća samo prividna. „Eto, pod takvom pretnjom stalne opasnosti ja uživam u svom bogatstvu i svojoj moći.” – završio je Dionisije.
Iz te priče nastao je izraz Damoklov mač, sa značenjem: „opasnost koja neprestano preti”, „opasna situacija”, „pretnja” i sl. On se zadržao do danas i često se upotrebljava.
Priča o Damoklovom maču ima i svoje dublje, može se reći – filozofsko značenje. Ona podstiče na razmišljanje o varljivosti zadovoljstva i sreće onih koji vladaju, ali i o nestalnosti svake vlasti i sile na ovome svetu. „Svaka je vlast za vremena” – kaže naš narod, izrazivši tu svoju spoznaju i poslovicom: „Danas vezir, sutra rezil”, tj. „osramoćen, ponižen, izvrgnut ruglu”. I pesnik Ivan Gundulić (1589–1638) iskazao je istu misao u spevu Osman sledećim stihovima: „Sad vrh sablje kruna visi, Sad vrh krune sablja pada, Sad na carstvo rob se uzvisi, A tko car bi rob je sada.”
Damoklov mač, dakle, stalno preti svakoj vlasti i svakoj sili. Dobro je kada silnici i vlastodršci to znaju, kao što je to veoma dobro znao sirakuški tiranin Dionisije, pokazavši zavidljivome Damoklu šta znači vladalačka sreća i zadovoljstvo.