SAČUVATI DETE U SEBI

Svi ga se odriču, u konfliktu su sa njim, ili ga potpuno ignorišu. A jedino kada stalno održavamo kontakt sa onim malim princem našeg detinjstva, dobijaćemo odgovore na suštinska pitanja.

 

Vremena se menjaju, godine koje dolaze nose pregršt odgovornosti, manje neozbiljnosti i po neku boru više. Olako prepuštanje ovim vetrovima promena donose stres.

Ukoliko zadržimo pogled deteta koje kao da je izgubilo omiljenu igračku, a i dalje se samo osmehne i kaže: „Ma daj život je najvrednija igračka koju imam“, u velikoj ste prednosti. Vedrina, lepota i pozitivan pogled na život je vredno načelo. A iz dečijih pogleda oseća se da su pred nama putevi iskonske sreće. Zato će ovaj tekst probati da nas podseti na vremena kada smo bili deca.

Današnja deca, često provode vremena uz računare, pa ne stižu da rade sve ono što su generacije pre njih znale. Privatni vrtići, često iz tog razloga posvećuju vreme deci, učeći ih suštinskim vrednostima. A kada se i sami dohvatimo računara, vidimo da upravo tu postoje oaze fotografija i uspomena iz univerzalnih detinjstava mnogih generacija. O čemu se radi?

Eh, te zvonarice…

Nema deteta koje osamdesetih pa i devedesetih godina nije nosilo tregerašice i zvonarice. Te simpatične pantalone nekima su bile omiljene, ali je većina odbijala da ih roditelji u njih navuku. Kasnije su ih zamenile druge modne tendencije, pa je deo svakog detinjstva bila patika sa svetlećim đonom. Kada se nedavno jedna devojka prošetala kroz glavni grad u ovim patikama, razgalile su se generacije tridesetogodišnjaka. A zvonarice se još uvek šunjaju tu negde.

Šta je to fiksni?

Generacije koje se rađaju ne koristeći fiksni telefon, teško da mogu da za koju godinu znaju šta znači „okreni nulu“. Po toj analogiji, moguće da će se desiti trenutak kada nikome neće značiti rečenica „restartuj računar“. Fiksni telefon sa brojčanikom koji se okreće, za današnju decu veća je praistorija od dinosaurusa.

Kasete i diskovi

Kada su nedavno mladog dečaka pitali zašto kupuje ploče, kada ima iPad, dečak je odgovorio: Najmanje što mogu da učinim za autora ove muzike je da ustanem i promenim stranu. No, sve je manje one dece koja znaju da koriste čari vinila, diskova ili kaseta. Nekadašnja detinjstva zasnivala su se na presnimavanju kaseta, slušanju radija i čekanju da se pojavi omiljena pesma. Era interneta je to dovela do obesmišljenja, pa su nekadašnja detinjstva poprilično drugačija od ovih danas. Kao i ova danas od onih koja dolaze. Ali to je valjda prirodan put?

Šljapkanje u bari

Nema deteta koje makar jednom nije doživelo kritiku zbog toga što je umazano od blata došlo kući. Kao da to skakutanje u bari ima neku posebno značajnu vrednost. Deca obožavaju barice i trčanje kroz njih. Nijedna tekovina moderne tehnologije nije uspela da spreči decu da skaču po krevetu i i trče kroz bare. Ti nas na kraju krajeva navodi na zaključak da su deca, nakon svega, još uvek deca. Iako se vremena menjaju, neki suštinski dečiji karakteri ostaju isti. Prosto su neoborive dečije hipoteze. I to je tako. Zauvek.