EKRANIZOVANI SPORT
Velikani „sedme umetnosti“ okom kamere su prikazali najveće igrače „najvažnije sporedne stvari na svetu“. Filmovi o fudbalu uvek su bili interesantni širokom auditorijumu, a ovih pet svrstava se u najboje iz te ponude.
U vreme masovne kulture, još od pedestih godina prošlog veka, najpopularnija umetnost (p)ostao je film, a najpopularniji sport (savremena zamena za gladijatorske borbe) nesumnjivo je fudbal.
Uoči završetka tekućeg Svetskog prvenstva u Rusiji, Vlastimir Sudar, profesor istorije i teorije filma na londonskom Univerzitetu Kingston, napravio je za Sputnjik listu pet najboljih filmova o fudbalu.
„Dva poluvremena u paklu“, Mađarska 1962.
Moj omiljeni film o fudbalu je film Zoltana Fabrija, mađarski film iz 1962. godine „Dva poluvremena u paklu“. Taj film na svoj način pokazuje da je teško govoriti o najboljim filmovima o fudbalu, jer je teško reći šta to znači, da li ti filmovi predstavljaju fudbal na pravi način ili, što je u samoj prirodi filma — da je to nemoguće, jer film vrlo retko predstavlja neke događaje na pravi način, već im uvek daje neki mitski karakter i odvaja ih od stvarnosti.
„Dva poluvremena u paklu“ su interesantna jer opisuju jedan stvarni događaj iz Drugog svetskog rata iz 1942. godine, kad su Nemci primorali svoje ratne zarobljenike u Ukrajini da igraju utakmicu koja se zvala „Utakmica smrti“, a zatvorenici bi, da su je izgubili, bili streljani. Taj događaj je Zoltan Fabri uzeo za temu svog filma. Međutim, iz Ukrajine ga je premestio u Mađarsku.
Film je bio uspešan i vrlo popularan u svetu i naravno, kao što to obično biva, Holivud je uradio rimejk, kao što je taj „Zlatni Holivud“ uvek radio — on je samo regrutovao ideje i dobar filmski kadar iz Evrope i onda ih prenosio u novi kontekst.
„Bekstvo u pobedu“, SAD 1981.
Rimejk je, naravno, uradio veliki američki reditelj Džon Hjuston i on je 1981. godine napravio ponovo isti taj film, samo što je ovaj put radnja, na jedan tako holivudski način, premeštena u neke mnogo srećnije ratne logore, pa dok zatvorenici u mađarskom filmu dobijaju sir i hleb da bi mogli malo da se podgoje pred utakmicu, u američkoj verziji piju đus od sveže ceđenog voća i imaju neke stvari koje sigurno nisu imali u logoru za vreme rata.
Međutim, vidi se da je to bio jedan poseban holivudski spektakl, tako da je to jedan od velikih filmova o fudbalu. To je jedan takav fudbalski spektakl na holivudski način, da se u tom filmu pojavljuju i Silvester Stalone i jedan od najvećih fudbalera svih vremena — Pele.
„Firma“, Velika Britanija 1989.
„Bekstvo u pobedu“ je potpuno različit od mog trećeg izbora, filma „Firma“ iz 1989. godine, koji je režirao čuveni engleski reditelj Alan Klark. To je jedan od prvih filmova o huliganizmu koji pokazuje drugu, vrlo važnu stranu fudbala koja više nema veze sa igrom, već sa nekim drugim problemima koje ljudi znaju da projektuju u taj sport.
Pored igranih filmova koje sam naveo, izdvojio bih i dva dokumentarna filma o fudbalu, potpuno različita, iako su oba dokumentarci.
„Zidan — portret za 21. vek“, Francuska 2006.
Prvi je „Zidan — portret za 21. vek“ koji je režirao engleski umetnik Daglas Gordon u saradnji sa Filipom Prenoom, a koji je snimio čuveni direktor fotografije Darijus Kondži i to je bio pokušaj da se estetizira fudbal. To je jedan film koji može da se gleda u umetničkoj galeriji i koji je pokušao da od fudbalske igre napravi umetničku sliku.
„Maradona“, Srbija 2008.
Sa druge strane, izdvojio bih „Maradonu“ Emira Kusturice, gde Kusturica pokušava, kao Alan Klark u svom filmu, da unese jednu društvenu notu shvatanja fudbala i fudbalske mitologije, koju film nekada rasklapa, a nekada u njoj učestvuje.
Izvor: Sputnjik