GRAĐEVINE OD ZNAČAJA
Po svojoj lepoti, istoriji i arhitekturi, pojedine zgrade u Beogradu izdvajaju se u odnosu na brojne druge i tako predstavljaju znamenje srpske prestonice po kojem se sada već nadaleko prepoznaje.
U poplavi najboljih pet, deset ili petnaest izbora u virtuelnom simulakrumu, koja se uglavnom odnosila na trivijalnosti (pop grupe, pesme i sl.) jedan domaći sajt se setio da pozove publiku da glasa za najbolju/najznačajniju zgradu sagrađenu na teritoriji Beograda u poslednjih dvadesetak godina.
Mada tome ne pribegavam, u toj anketi sam rado učestvovao, iako sam znao da će izbor biti „mršav“, s obzirom na sve turbulencije koje je Beograd doživljavao baš u tih dvadesetak godina. Dva favorita sam imao, i za oba sam sa radošću konstatovao da su se našli u vrhu dve top liste, prvih pet: na listi publike našla se kao najznačajnija zgrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na drugoj, stručnog zirija, Palata Zepter, kao jedna od pet.
Razmišljajući danas o tome, pokušao sam da sastavim svoju listu nekoliko najznačajnijih zgrada u Beogradu uopšte, dakle tamo negde od početka XX veka pa sve do nekih novijih vremena. Ono, otprilike, kada bi me neko pitao „šta to ima u Beogradu od zgrada da treba videti“, rekao bih sledeće:
1) Državna štamparija ili BIGZ – lično, smatram je najvažnijim zdanjem Beograda, uz ogromnu žalost što je u stanju u kakvom je. Remek delo beogradske moderne, industrijskog dizajna, estetike fantastičnih tehnološki naprednih tridesetih, svojom veličinom, oblikom i estetikom bila je pravi „kamen međaš“ prelaska Beograda iz klasične u savremenu fazu.
2) Sava Centar – čist futurizam, fantastičan eksperiment koji je izuzetno uspeo, zdanje koje je toliko bilo van mesta i vremena gde i kad je nastalo da se slična stvar nikada više nije ponovila. Hrabra vizija arhitekte, u mnogo slojeva, površina i boja, mađioničarski usklađenih
3) Hotel Moskva – neobična, vanredno uklopljena na mesto na kome se nalazi, vesela, svetla, odlične fasade, sa nestvarnim tornjevima, prava „dama“ beogradske arhitekture
4) Crkva Svetog Marka – monumentalan primer kako je moguće nanovo napraviti srednjevekovnu građevinu sa strogim kanonskim pravilima (manastir Gračanicu iz XIV veka) a po pravilima i u estetici moderne XX veka. Nigde nisam video da je neko uspeo da takav zadatak reši na tako lep i poseban način kao braća Krstić sa ovom građevinom.
5) Palata Beograd „Beograđanka“ – prvi pravi oblakoder u Beogradu, zgrada koja je napravljena u skladu sa najsavremenijim globalnim trendovima koji su tada vladali u svetu. Simbol američke neboderske estetike šezdesetih u sred balkanske prestonice, Beograđanka je izdržala test vremena i do danas se svojom siluetom izdvaja na panorami grada.
6) Glavna pošta u Takovskoj – zdanje koje svojom masivnošću odaje suvu snagu, moć, postojanost planine. Iako napravljena na mestu odakle razdvaja vezu crkve Svetog Marka i Skupštine, Pošta je toliko tajanstvena i snažna građevina da deluje kao monolit iz Odiseje 2001.
7) Zapadna kapija Beograda – futurizam i beton brut zajedno. Tornjevi Boa Morija. Kapija u pravom smislu, sa sve kupolom na vrhu koja se nikad nije zavrtela kao što je trebalo. Iako mnogo više utkana u epohu, odnosno, zaglavljena u njoj kao tipična, nego Sava Centar, Kapija je simbol jednog vremena ali i odlikovanje hrabrosti arhitekte i investitora.
8) Beogradska zadruga – kitnjasti dragulj epohe u kojoj je delovalo da za svet dolaze najbolje godine, i jedna od najelitnijih zgrada svog vremena koja je tu svoju gospodstvenost odlično zadržala oblikom i pozicijom na dve ulice.
(Ova „top lista“ se odnosi samo na javne građevine. Ne pretenduje da bude ultimativna, vec duboko lična.)
Preuzeto sa FB profila Baneta Gajića