DUHOVNO SRCE SRBIJE
Gde su sve Pravoslavni manastiri i crkve na Kosovu. Kako izgledaa mapa srpskih svetinja i zašto ne smemo dozvoliti podelu Kosova
– Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kakva je sila koja me prati nego po tome koliku svetinju branim.
– Biće to naše veliko stradanje Lazare.
– Znam. Stradaćemo ovako ili onako, ali možemo da biramo. Ili da nestano puzeći kao turske sluge i poturice ili izginemo kako priliči ljudima. Trećega nema.
– Sa Kosova se nećete vratiti živi.
– Bolje da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi žive zaborave.
– Od svih oblaka koji se nad Srbijom nadnose, ovaj nije ni prvi, ni poslednji ni najcrnji – knez Lazar pred Kosovsku bitku.
Svi vidimo i sa tugom gledamo koliko beogradske vlasti ulažu napora da ubede srpski narod da treba da preda najveći deo KiM radi navodnog dobra Srbije. Isti oni koji su nas u svojim mlađim godinama zapenušanim govorima podsticali na rat 1999, koji su poraz proglašavali za pobedu, koji su se posle kleli u Rezoluciju 1244, pa je sada kude, koji su zvali izdajnicima one koji razgovaraju sa kosovskim Albancima, a sada sa njima ispijaju šampanjce i trguju srpskom zemljom i srpskim životima. Šta reći i šta pomisliti o moralnom integritetu ljudi koji menjaju svoje stavove kao kapute.
Na Kosovu ima ukupno oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina čine kulturno nasleđe srpskog naroda u pokrajini. Na Kosovu je od 1999. godine uništeno 150 srpskih crkava i manastira, od kojih čak 61 imaju status spomenika kulture“, saopštila je Kancelarija. Uništeno je i pokradeno više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta „koji se uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta“. Uništen je i oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik. Iz srpskih grobova „čak su iskopavane i razbacivane kosti“, dok su groblja „pretvorena u deponije, nepristupačna su, zarasla u korov i šipražje“.
Spisak uništenih verskih i kulturnih objekata na Kosovu možete pogledati na linku u izveštaju ovde.
Obećavaju nam zaštitu manastira, iako do sada (provereno) nikada o tome nisu pričali u Briselu, na čuđenje međunarodnih predstavnika), garantuju zaštitu većine srpskog naroda na KiM koja po njima treba da ostane „s pogrešne strane granice“ a ni sami ne skrivaju da ih zapravo interesuje samo jedno parče severa Kosova, ako i njega ne izgube kao i sve ostalo.
Pokazuju karte koje ne označavaju broj Srba, već teritorije opština, jer tobože Srbi južno od Ibra kao da ne postoje – za njih su to tačkice. Za njih se srpski narod meri u ciframa i metrima, a ne ljudskim životima. Od kada su tehničke pregovore pretvorili u pregovore o statusu, povratak Srba na KiM se smanjio, mnogi razmišljaju o prodaji zemlje, ljudi su još više zbunjeni, a sa ovakvom gubitničkom retorikom bićemo srećni da se svi ne isele, što bi im možda i olakšalo posao izdaju opravdaju situacijom na terenu.
Na Evanđelju su se kleli da će se truditi za celo KiM u Srbiji, a sada izdajnicima i agentima proglašavaju one koji ih na to podsećaju. U panici prave spiskove državnih neprijatelja i pozivaju na linč neistomišljenika, a sami podrivaju dostojanstvo države koju su dobili sa poverenjem naroda,a kome godinama zauzvrat prodaju maglu. Pokušavaju da prikažu da je Crkva navodno podeljena, a ne smeju da javno objave jedinstveno usvojeno saopštenje svih arhijereja o Kosovu i Metohiji u maju mesecu. Ništa im nije ni sveto ni čestito osim želje za vlašću.
Kako da im narod veruje, a da sebe još više ne ponizi, posle tolikih godina obmanjivanja? Ostaje da vidimo. Ukoliko dobiju podršku za ono što su namerili da urade, očigledno, ovo što imamo na Kosovu i Metohiji nismo ni zaslužili i pripašće nekom drugom narodu, koji će možda imati više brige da sačuva kao svoje ono što mu se pokloni na tanjiru. Na narodu je da kaže svoje, kao što je to činio u odsudnim trenucima naše istorije. Crkva je već više puta rekla da se Kosovo i Metohija ne ostavlja, i ostaje uz svoj narod, koliko nas god bilo i ostalo.
Otac Sava Janjić