ZONE DUGOVEČNIH LJUDI
Šta je Projekat Plave zone ili gde žive najdugovečniji ljudi na svetu. Koja su to mesta na planeti gde se dugo živi. Mapa mesta dugovečnosti
Znate li šta su Plave zone – Blue zones? Prosečni životni vek čoveka na zemlji danas iznosi 71.4 godinu. Dok deo Afrikanaca ne doživi ni četrdesetu godinu, Japanci žive duže od osamdeset. Mesto gde žive najdugovečniji ljudi na svetu se nazivaju Plave zone.
Nedavno istraživanje otkrilo je pet Plavih zona, tj. područja u kojima žive najdugovečniji i najzdraviji ljudi na svetu. To su oblasti u Italiji, Japanu, Grčkoj, Kaliforniji, Kostariki, gde su ljudi tradicionalno zdraviji i aktivniji do stote godine pa i duže.
Plave zone – Blue Zones su:
Sardinija (Italija)
Sardiniju nastanjuje velik broj muškaraca koji su doživeli stotu godinu. Razlozi njihove dugovečnosti su zdrava ishrana, fizička aktivnost i porodična povezanost. Najduže žive fizički aktivni stočari. Upravo u ovoj zajednici je primećen gen M26, koji je povezan s dugovečnošću.
Okinava (Japan)
Okinava je poznata kao ostrvo na kojem živi najviše ljudi starijih od sto godina. Tu je i manje dementnih i ljudi sklonih srčanim bolestima.Njihov duhovni način života, koji uključuje meditaciju i molitve, smanjuje stres i loš uticaj na zdravlje.
Nizak procenat zabeleženih slučajeva kancera verovatno ima veze sa ishranom bogatom vlaknima, sojom, morskim plodovima, pirinčem, voćem, omega-3 masnim kiselinama i malom količinom mesa.Japanska zajednica posebno naglašava značaj porodične zajednice i osećaj zajedništva.Taj osećaj pripadanja vezan je za manji stres, prevenciju bolesti i dugovečnost.
Nikoja (Kostarika)
U Nikoji nije retkost sresti stanovnike koji su zakoračili u desetu deceniju života. Stanovnici ovog mesta ne jedu industrijski prerađenu hranu. Njihova ishrana, koja se pretežno zasniva na konzumiranju mahunarki, kukuruza, tikve i tropskog voća, u kombinaciji sa dnevnim aktivnostima na otvorenom, pomaže u očuvanju njihovog zdravlja.
Ikarija (Grčka)
Na ostrvcetu Ikarija svaki treći stanovnik doživi devedesetu godinu. Ishrana se uglavnom sastoji od maslinovog ulja, mnoštva voća i povrća i žitarica. Mediteranska ishrana u kombinaciji sa mediteranskim navikama je dobitna kombinacija, Stanovnici Ikarije uzgajaju oko 150 vrsta povrća i te biljke imaju visok nivo antioksidanata.Oni svakoga dana, piju biljne čajeve koji su diuretici , zbog čega je nivo srčanih bolesti nizak.
Loma Linda, Kalifornija (SAD)
Zahvaljujući zdravom pristupu životu, pripadnici ove grupe adventista žive u proseku 10 godina duže od ostalih Amerikanaca. Oni izbegavaju konzumiranje mesa, jedu dosta povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova. Ovde je naglasak na zajedništvu izuzetno snažan, a svake subote važi pravilo o potpunom psihičkom i fizičkom odmoru.
Ostali dugovečni narodi
Visoko na Himalajima živi narod Hunza sa neverovatnim tajnama za dugovečan i zdrav život. Nisu deo projekta Plave zone. Posebni su po tome što žive prosečno sto godina, mnogi dožive 120 a često dostignu starost i do 145 godina. Oni su najsrećniji ljudi na svetu, imaju bezgranični entuzijazam i energiju za svakodnevne aktivnosti.
Ishrana koja se temelji na namirnicama biljnog porekla, jednostavan način života i povećana fizička aktivnost su glavni faktori koji utiču na njihovu dugovečnost. Imaju vrlo jednostavan režim ishrane, samo doručak i ručak, bez međuobroka i večere. Hrane se sirovim voćem i povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama i raznim žitaricama (uglavnom heljda i ječam), jedu mnogo sušenih kajsija, ređe ovčji sir, mleko i jaja.Većina onoga čime se hrane je sirovo i sveže, tako da to i dalje ima životnu energiju.
Oni ne oboljevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i ne pate od preranog starenja. Njihove žene rađaju i sa 65 godina. Jedan deo godine (dva do četiri meseca) ne jedu ništa već samo piju sok od sušenih kajsija. Navika konzumiranja velike količine kajsija je verovatno zaslužna u zaštiti od tumora.
Semenke kajsije bogate su B-17 vitaminom koji deluje antikancerogeno, a oni od semenki prave ulje.Uz ovakvu ishranu, presudan značaj je i u fizičkoj aktivnosti. Svakodnevno pešače i po 20 kilometara dnevno, a navikli su i na teške poljoprivredne poslove. Još jedan faktor koji je ključan za dugovečan život stanovnika doline Hunza je smeh.
Takodje, Kavkaz se često navodi kao mesto gde žive dugovečni ljudi iako ni kavkaski narodi nisu našli mesto u projektu Plave zone.
Milan Popović
Izvor: Priroda na Dar