KEFIR JE MLEČNI ELIKSIR

Šta je kefir i šta su kefirna zrna? Kako se koristi kefir i kako nam pomaže kod održavanja dobrog zdravlja?

Kefir je fermentisano piće napravljeno od mleka i onoga što proizvođači kefira nazivaju „kefir zrna“. Međutim, ova kefirna zrna se ne gaje od biljaka. To nisu žitarice niti bilo šta što liči na zrno iz prehrambene piramide.

A pravi Kefir koji se tim zrnima dobija je fermentisani, probiotski i prebiotski napitak bogat enzimima, sa mikroorganizmima koji balansiraju ekosistem domaćina i čije redovno korišćenje poboljšava zdravlje.

Kefir potiče sa područja severnog Kavkaza. Reč je nastala kombinacijom dveju persijskih reči: „kef“ – pena i „shir“ – mleko. Na turskom reč kefir znači „dobar osećaj“.

Kefir zrna sa druge strane se sastoje  od kvasca i bakterija. Ona su male, prozirne, beličaste, žele-orbite koje izgledaju slično kao sitni delovi karfiola.

Postoje dve vrste kefira, vodeni kefir i mlečni kefir.

Zrna za vodeni kefir su prvenstveno sastavljena od bakterija Lactobacillus brevis, Streptococcus lactis i Saccharomices cerevisiae.

Kada se dodaju mešavini šećera, vode i sušenog voća, kefirna zrna vode fermentiraju napitak tako što konzumiraju šećer i minerale, a oslobađaju korisne bakterije koje potom mogu kolonizovati vaše crevo.

Kefirna zrna za mlečni kefir se uglavnom sastoje od bakterija Lactobacillus kefiri. Kefir zrna se dodaju mleku i dok konzumiraju laktozu oslobađaju probiotike i druga korisna jedinjenja u napitak, a za oko 24 sata, zrna su ispunjena tečnošću.

Ovakav napitak koji sadrži probiotike možete piti odmah, a zrna možete koristiti da napravite još jednu seriju kefira. Zrna traju na neograničeno dok god su „hranjena“ odgovarajućim odnosima tečnosti, hranljivih materija i šećera.

Za razliku od vodenog, mlečni kefir se često prodaje u komercijalno dostupnim prepakovanim bočicama. To ga čini mnogo pristupačnijim i pogodnijim za veći broj ljudi.

Nekada davno, starosedeocima je Kavkaza prorok Muhamed darovao čestice kefira, uz uputstvo o gajenju. Obavezao ih je i da čuvaju tajnu gajenja, uz pretnju kaznom za neposlušne: sledovala bi im slabost i gubitak životnog elana.

Stanovnici Kavkaza vekovima su čuvali tajnu od ostatka sveta. Tek kada je broj namernika počeo da raste, poraslo je i interesovanje stranaca za zdravlje i elan kojim se stanovnici Kavkaza odlikuju čak i u svojim poznim godinama.

Vest o čudotvornom napitku koji ima „magična“ svojstva je polako ali sigurno krenula da se širi. Putujuća vest je naposletku pronašla svoj put i do moskovskog instituta za stomak i crevne bolesti, čiji su doktori odmah prepoznali njegovu vrednost i primenu u lečenju svojih pacijenata.

Od probiotične hrane imamo mnogo koristi, a kefir nije izuzetak od toga. Koristi kefira se ispoljavaju od lokalnih do sistemskih, a mogu dramatično uticati na poboljšanje opšteg stanja vašeg svakodnevnog života i zdravlja. Neki od njegovih najboljih efekata su:

• Poboljšavanje varenja i olakšavanje simptome inflamatornih bolesti creva

Što se tiče bakterija u crevima, njihov balans je nezgodna stvar. Kefirsko mleko i kefir jogurt pomažu vraćanju te ravnoteže i pomažu u borbi protiv gastrointestinalnih bolesti, kao što je sindrom iritabilnog creva, Kronova bolest i Ulcerozni kolitis.

Piće kefir, (puno probiotika), takođe pomaže vašim crevima nakon korišćenja antibiotika koji stvaraju poremećaj balansa u crevima jer probiotična jedinjenja pomažu u vraćanju izgubljene flore koja se bori protiv patogenih bakterija.

Probiotici takođe pomažu u borbi protiv dijareje i drugih gastrointestinalnih neželjenih efekata uzrokovanih ovom vrstom lekova.

• Jačanje kostiju

Tradicionalni kefir od kravljeg mleka je dobar izvor kalcijuma i vitamina K, koji su oboje važni za zdravlje kostiju. Kako smo stariji naše kosti postaju slabije što može povećati rizik od osteoporoze i fraktura, posebno kod žena nakon postmenopauze. Kefir je zajedno sa drugim mlečnim proizvodima koristan izvor dijetetskog kalcijuma.

• Regulisanje zapaljenja

Zapaljenje je uključeno u brojne bolesti kao što su inflamatorna bolest creva ili reumatoidni artritis. U nekim studijama su prijavljeni antiinflamatorni / imunomodulatorni efekti probiotika i iako je to područje koje se tek pojavljuje u istraživanjima, čini se da su bakterije LAB koje kefir sadrži antiinflamatorne što znači da je konzumiranje kefira pri ovim bolestima visoko korisno.

• Regulisanje alergija

Razni oblici alergija i astme su svi povezani sa zapaljenskim problemima na telu. Pokazano je da kefir smanjuje efekat zapaljenskih ćelija koje utiču na funkciju pluća i prolaznost vazduha, kao i nagomilavanje sluzi.

Živi mikroorganizmi prisutni u kefiru pomažu promovisanju imunološkog sistema kako bi se prirodno regulisale alergijske reakcije i promenio odgovor tela na sistemske tačke izbijanja alergija.

• Povoljan efekat na kožu

Kada vam je stomak u problemu, on može  poslati signale na kožu koji narušavaju njenu prirodnu ravnotežu i uzrokuju sve vrste problema poput akni, psorijaze, osipa i ekcema. Kefir pomaže da se dobre bakterije vrate u prvi plan i izjednače homeostazu za vaš najveći organ, kožu. Ne samo da pomaže kod sistemskih problema na koži, nego kefir pomaže koži i kao tretman kod opekotina i osipa.

Kefirna zrna u stvari nisu prava zrna, već predstavljaju ingenioznost prirode, sastavljeno od simbioze (koegzistencije organizama koji u zajednici imaju obostranu korist) bakterija, mlečne kiseline, streptokoka, mikrokoka i gljivica. U zavisnosti od vrste zrna, kefir može biti vodeni ili mlečni.

Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od mešavine belančevina, aminokiselina, lipida i topljivih polisaharida (kefiran).

Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj. U stvaranju kefirana bakterije iz kefir zrna jedu mlečni šećer, tačnije glukozu i galakozu odakle nastaje dugolančani i razgranati lanac kefirana.

Brojni pokušaji mikrobiologa da kefirna zrnca proizvedu u laboratoriji uporno završavaju neuspehom. Pitanje odakle dolaze i kako su nastala ostaje bez naučnog odgovora. Kefir zrna nemaju rok trajanja, već se uz prikladan odgoj samo još više razmnožavaju.

Dobijeni višak se najčešće daruje porodici, komšijama, prijateljima, kolegama, poznanicima…

 

Milan Popović