HORMON SNA
Hormon Melatonin je prirodni regulator za nesanicu i spavanje. Doziranje melatonina i da li može da bude štetnih nus efekata kada hormon koristimo kao lek za nesanicu
Za milione ljudi hormon melatonin je možda rešenje za izbegavanje užasnog dremanja tokom dana od nesanice i neprospavane noći. Znamo da je san veoma važan po zdravlje celog našeg tela i za uklanjanje akutnih i hroničnih problema sa zdravljem.
Međutim, šta je melatonin?
To je zapravo hormon koji je odgvoran za naš ciklus spavanja i buđenja.
Prema novim studijama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti – CDC Centers for Disease Control and Prevention, jedan od svaka tri odrasle osobe ne dobija dovoljno sna na regularnoj bazi. Na vrhu liste o korisnosti upotrebe melatonina sigurno je medju prvima pomoć za dobar san, jer je melatonin prirodni pomagač da zaspite. Melatonin se koristi kod problema kod spavanja kao što su ‘jet lag’ – otekle noge od letenja avionom i insomnia – nesanica, takođe se koristi kao pomoć pri lečenju određenih kancera. Izučavanja naučnika su pokazala da melatonin može pomoći pacijentima koji pate od raka, specijalizovano za one sa rakom dojke ili raka prostate. To su dva raka koja su hormonalno zavisna, te ima smisla što hormon poput melatonina može da igra bitnu ulogu u lečenju.
Naša tela prirodno luče melatonin, mada kafa, alkohol i duvan mogu da smanje njegov nivo. Takođe i rad u noćnoj smeni ili slab vid smanjuju melatonin. Za neke ljude, melatonin može da pomogne u vraćanju poremećenog bioritma u pravilan rad.
Hajde da vidimo još o tome kako nam melatonin može pomoći, koje su dobrobiti melatonina i kolika doza melatonina j najbolja za vaše zdravlje.
Šta je melatonin?
Melatonin (N-acetyl-5-methoxytryptamine) je hormon koji se luči u mozgu od strane epifize (pinealne žleze). Pinealna žlezda se nalazi tik iznad srednjeg mozga, a veličine je graška. Njena sinteza melatonina i otpuštanje istog se stimuliše tamom, a potiskuje svetlom.
Melatonin je odgovoran za održavanje Cirkadijalnog ritma. Zašto je ovo bitno? Vaš cirkadijalni ritam je ‘fensi’ naziv za naš unutrašnji sat, koji radi 24 sata. Ovaj unutrašnji sat igra ključnu ulogu kada mi zaspimo i kada se budimo.
Kada je mračno, vaše telo proizvodi više melatonina, ali kada je svetlo, proizvodnja melatonina se smanjuje. Zato ljudi koji su slepi ili koji rade noćne smene mogu da imaju probleme sa nivoom melatonina. Ali za ostale, nedostatak izlaganja suncu tokom dana ili preveliko izlaganje svetlima uveče može poremetiti ciklus melatonina u telu.
Kad ste izloženi svetlosti ona stimuliše nervni put od mrežnjače u oku do dela mozga – hipotalamusa. Ovde se nalazi ‘suprahiasmatilni nuckeus (SCN)’, a SCN stimuliše pokretanje epifize. Kada SCN pokrene epifizu ona počinje da stvara melatonin, koji se kasnije pušta u krvotok.
Prethodnik melatonina je hormon serotonin, neurotransmiter koji je izveden iz amino kiseline – triptofan. U epifizi seratonin se proizvodi da bi se dobio melatonin. Da bi ovo bilo moguće, prirodna hemikalija ‘acetil serotonin’ mora da se ponaša kao posrednik. Serotonin proizvodi acetil serotonin, koji se kasnije konvertuje u melatonin. Pored svoje uloge kao prethodnika u sintezi melatonina, acetil serotonin je takođe poznat po svojim anti-depresivnim, anti-aging i kognitivnim sposobnostima.
Onog trenutka kada se serotonin transformiše u melatonin, dva neurotransmitera više ne interaktuju. Kao i melatonin, serotonin je poznat da ima efekat na spavanje, a i on prenosi signale među nervima koje stvaraju funkciju mozga svakog dana. Međutim mnoge zdravstvene pogodnosti koje se smatraju da zavise od povećanja nivoa serotonina mogu zapravo doći od mogućnosti serotonina da proizvodi melatonin.
Epifiza uglavnom počinje da proizvodi melatonin oko 9 uveče. Vaš nivo melatonina se onda oštro poveća i počinjete da polako tonete u san. Ako vaše telo funkcioniše kao što bi trebalo, vaš nivo melatonina ostaje podignut dok spavate, za svih približno 12 sati. Nivo melatonina pada oko 9 ujutru, nivo se vraća na minimalni i tako ostaje tokom ostatka dana.
Melatonin je takođe neophodan za produkciju kod žena, jer igra klučnu ulogu u kontrolisanju vremena i puštanja ženskih produktivnih hormona. On pomaže u odlučivanju kad žena započinje menstruaciju, frekvenciju i trajanje menstrualnog ciklusa, kao i kada žena ulazi u menopauzu.
Mala deca imaju najviši nivo ‘noćnog’ melatonina. Mnogi istraživači veruju da se melatonin smanjuje kako starimo. Ako je ovo istina onda to može da objasni zašto stariji ljudi ne mogu da spavaju tako dobro kao što su mogli kad su bilii mlađi.
Dobrobiti melatonina
Prirodna pomoć pri spavanju
Melatonin je za sada najbolje prirodno sredstvo za pomoć kod spavanja pored BioRelax kapi. Kada su u pitanju problemi sa spavanjem, konvencionalni medicinski tretmani uključuju farmaceutske lekove – pilule za spavanje, ali ove medicinske terapije i lekovi često na duge staze dovode do zavisnosti i usput sa velikom listom mogućih nuspojava. Zato mnogi ljudi žele da nađu nešto prirodnije što će im pomoći da imaju odmorniji san. Prvi izbor su BioRelax kapi i kompleks vitamina B i suplementi magnezijuma, što je u 99% dovoljno da se uspostavi normalan san bez upotrebe hormona.
Istraživanja ukazuju da suplementacija melatonina može pomoći ljudima sa poremećenim cirkadijalnim ritmom, što je čest poremećaj kod ljudi koji rade noćnu smenu i kod onih koji imaju ‘jet leg’. Suplementacija melatonina takođe može pomoći onim ljudima koji hronično imaju nizak nivo melatonina, kao što je slučaj kod ljudi sa šizofrenijom, koji imaju loš kvalitet sna.
Studija iz 2012 koja je objavljena u Drugs & Aging analizirala je efekte produženog korišćenja melatonina za nersanicu kod pacijenta od 55 ili više godina. U Evropi 2 miligrama produženog puštanja melatonina je odobreno kao tretman za primarnu insomniju koja je karakterizovana lošim spavanjem. Nasumičnim ‘double blind’ (dupli slepi) testom došlo se do zaključka da 2 miligrama melatonina koja se daju pred spavanje značajno pomažu u poboljšanju sna, dužine, ustajanja ujutru i u vezi zdravlja u poređenju sa pacijentima na placebo testiranju.
Melatonin i potencijalno lečenje za rak dojke i prostate
Nekoliko studija ukazuju na to da nizak nivo melatotnina može biti povezan sa rizikom od raka dojke i prostate. Da bismo ustanovili efektivnost melatonina da zaustavi rast tumora, jedna grupa istraživača je procenila aktivnost melatonina na rast tumora na dojci u ‘vitro’ (korišćenjem ćelija raka) i u ‘vivo’ (korišćenjem miševa). Istraživači su saznali da melatonin može da spreči rast tumora i produkciju tumorskih ćelija, kao i da blokira formacije novih krvnih sudova u negativnim receptorima estrogena modela raka dojke. Ovo istraživanje iz 2014 godine pokazuje potencijal melatonina kao terapeutsko sredstvo za rak dojke.
Još jedna studija je posmatrala žene koje su uzimale hemioterapiju i lek tamokifen za rak dojke, ali nisu videli poboljšanja. Uz dodavanje melatonina u njihov tretman, istraživači su zabeležili da se rak smanjio za čak 28% kod posmatranih žena.
Studije su takođe pokazale da muškarci sa rakom prostate imaju niži nivo melatonina nego muškarci bez ove bolesti. Jedna studija koja je objavljena u Oncology Reports htela je da proveri da li melatonin može da utiče na rast ćelija prostate zavisno od androgena. Rezultati pokazuju da melatonin može značajno da pomogne u inhibiciji ćelija raka prostate.
Zajedno, ove studije pokazuju da je melatonin možda potencijalno prirodni lek protiv raka.
Melatonin smanjuje negativne simptome menopauze
Suplementi melatonina su se pokazali dobro u poboljšanju spavanja u toku menopauze. U studiji o perimenopauzi i menopauzi žene od 42 do 62 godine, u prvih 6 meseci doziranja melatonin pokazuje generalno poboljšanje u raspoloženju žena, samim tim dolazi do ublažavanja depresije.
Otkrića ovih studija izgleda dokazuju da suplementacijom melatonina kod perimenopauze i menopauze mogu dovesti do oporavka hipofize i funkcije štitne žlezde.
Ovo su sjajne vesti jer pokazuju da melatonin pomaže u smanjenju zajedničkih negativnih simptoma perimenopauze i menopauze, poput problema sa spavanjem.
Pomoć kod problema sa srcom
Višebrojne studije ukazuju da melatonin ima funkciju zaštite srca. Tačnije, istraživanja pokazuju da kada je u pitanju kardiovaskularno zdravlje, melatonin ima anti-inflamatorno i antioksidantno dejstvo. Takođe može da smanjii krvni pritisak i holesterol. Izgleda da ima kardio-zaštitnička svojstva preko direktne aktivnosti slobodnog radikala. Sve u svemu, zaštitne sposobnosti melatonina možda mogu da pomognu da se smanje i dobro tretiraju kardiovaskularne bolesti.
Fibromyalgia i hronični olakšivač bolova
Simptomi Fibromyalgia uključuju bol na duže staze i koji je široko rasprostranjen u mišićima i vezivnim tkivima, bez nekog specijalnog razloga. Nasumična, placebo studija od 101 pacijenta sa fibromyalgijom procenila je efekat melatonina u smanjivanju simptoma. Pronašla je da su pacijenti iskusili značajno smanjenje simptoma kada uzmu dozu melatonina, bilo pojedinačno ili sa antidepresivom flouxetinom (Prozak).
Grupa koja je uzela samo melatonin, dobijala je dnevno dozu od 5 miligrama melatonina, dok je druga grupa uzimala 3 miligrama melatonina i 2 miligrama antidepresiva. Druge studije sugestiraju da melatonin može da pomogne kod hroničnog bola, poput migrena i glavobolja.
Melatonin i jačanje imunog sistema
Istraživanje pokazuje da melatonin ima jako antioksidativno dejstvo i može da pomogne u jačanju imuniteta. Naučni iskaz iz 2013 poziva na to da je melatonin imuno pokretač jer se pokazuje da se ponaša kao stimulans u imunosupresivnom stanju, ali takođe se ponaša kao anti-inflamatorno jedinjenje gde je intenviziran imuni odgovor, kao što je slučaj kod akutnog zapaljenja.
Melatonin olakšava Jet Lag nesanicu
Jet lag je privremeni poremećaj u spavanju zbog putavanja avionom preko više vremenskih zona. Ovo se dešava kao rezultat sporog prilagođavanja našeg unutrašnjeg sata, što dovodi do nesinhronizacije spavanja i budnosti u novom okruženju. Suplementacija melatoninom može da pomogne da se vaš ciklus spavanja i budnosti podesi na normalna stanja kada iskusite jet lag.
Naučni iskaz o mnogobrojnim probama i studijama koje uključuju melatonin i jet lag pokazuju da je melatonin ‘neverovatno efektivan u sprečavanju ili smanjivanju jet-lag, i povremeno kraće korišćenje se pokazalo bezbednim’. Istraživači su pronašli da 9 od 10 proba, kada se melatonin uzme blizu ciljanog vremena spavanja na destinaciji (10 do 12 uveče) ima smanjenja jet lag. Istraživači su takođe uvideli da dnevne doze melatonina od 0.5 do 5 miligrama deluju slično, ali subjekti su ipak zaspali brže i bolje posle uzimanja 5 miligrama nego 0.5 mg.
Kada je doza melatonina veća od 5 milgrama, ta doza ne proizvodi nikakve bolje rezultate. Još jedan ključni zaključak je da je bitno kada se uzima doza, jer ako je uzeta prerano ona može da odloži adaptaciju na novu vremensku zonu. Učestalost ostalih nuspojava od doziranja melatonina je niska.
Melatonin i autizam
Istraživanja su pokazala da melatonin može da pomogne deci sa problemima u razvoju poput autizma. Ovo je važno, zbog povećavan stope dece sa autizmom.
Naučni iskaz iz 2011 godine objavljenog u Developmental Medicine and Child Neurology procenjuje iz 35 studija da otkrića u vezi delovanja melatonina uključuju njegov uticaj na spektar poremećaja kao što su autizam, Asperger sindrom, Rett sindrom i ostale poremećaje. Posle pregleda mogobrojnih studija, istraživači su zaključili da je suplementacija melatonina u spektru poremećaja autizma povezana sa parametrima boljeg spavanja, poboljšanog ponašanja u toku dana i minimalnih nuspojava.
Može da ublaži Tinitus – zujanje u ušima
Istraživanja sugerišu da melatonin može da posluži kao prirodni tretman u tinitusu. Tinitus je stanje koje izaziva buku ili zvonjavu u ušima. Za mnoge ljude, simptomi tinitusa na kraju nestaju kada se vaši slušni senzori i nervi prilagode, ali za one koji već dugo imaju tinitus, to može dovesti do drugih zdravstvenih problema kao što su anksioznost i depresija.
Antioksidativna svojstva melatonina mogu doprineti njegovoj sposobnosti da ublaži tinitus. Istraživači na Državnom Ohio State University Eye and Ear Insitute su sproveli studiju sa 61 učesnikom. Nakon što su uzimali 3 miligrama melatonina tokom 30 dana, učesnici su doživeli znatno veće smanjenje simptoma tinitusa. Uzimanje melatonina takođe je pomoglo u poboljšanju kvaliteta spavanja kod pacijenata sa hroničnim tinitusom.
Melatonin i disfunkcija bešike
Receptori za melatonin se nalaze u bešici i prostati. Oni rade na sprečavanju povećanja nivoa malondialdehida, što je znak za oksidativni stres. Kroz smanjenje oksidativnog stresa, melatonin pomaže u borbi protiv disfunkcije bešike. Melatonin takođe ograničava kontrakcije bešike i izaziva opuštanje, čime pomaže da se ublaže problemi kao što je hiperaktivna bešika.
Stručni tekst objavljen u Current Urology je utvrdio da, iako tačni mehanizmi delovanja još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, postoje jaki dokazi da poremećaj melatonina može imati štetan efekat na disfunkciju bešike.
Studija iz 2012. ukazuje na to da noćna proizvodnja melatonina pomaže u poboljšanju sna i smanjenju ponovnog noćnog mokrenja?. Melatonin povećava kapacitet mokraćne bešike i smanjuje zapreminu mokraće zbog efekata na centralni nervni sistem.
Melatonin pomaže kod stresa
Nivoi melatonina se menja kada ste pod stresom. Stres smanjuje koncentraciju melatonina noću, i povećeava lučenje melatonina u toku dana, zbog povećavanja lučenja kortizola, hormona stresa. Melatonin može da pomogne kod stresa time što će kontrolisati nivo stimulacije koju doživljava telo.
Ako se osećate ankisozno, melatonin pomaže da se simptomi anksioznosti poput dnevnog zamora, pospanosti, nesanice i nemira olakšaju. Takođe proizvodi mirno raspoloženje i pomaže kod funkcionisanja mozga.
Zanimljive činjenice o melatoninu:
• Melatonin je hormon koji sintetiše pinealna žlezda u mozgu.
• Prethodnik/prekursor melatonina je serotonin, neurotransmiter koji je izveden iz amino kiseline tryptophan.
• Kada je mrak sinteza melatonina se povećava.
• Kada je svetlo sinteza melatonina se smanjuje.
• Jet lag, noćni rad/smena i loš vid mogu da poremete ciklus melatonina.
• Kofein, duvan i alkohol mogu da smanje nivo melatonina u telu.
• Mlada deca imaju najviši nivo melatonina noću.
• Plavo svetlo emitovano sa ekrana (TV, kompjuter, telefon, itd.) uništav melatonin, što dovodi do težeg padanja u san.
• Melatonin može da bude od velike koristi za decu sa poremećajem u razvoju poput autizma.
• Neka hrana prirodno povećava sintezu melatonina – zob, banane, kikiriki, orasi, ananas i ječam.
• Dnevno vežbanje i izlaganje suncu podstiče regularni cirkaldijalni ritam melatonina i pomaže da održi više nivoe melatonina u toku noći.
Kako da koristite melatonin i koje su odgovarajuće doze
Lako možete da nađete melatotnin u najbližoj apoteci ili putem interneta u više formi: kapsule, tablete, tečnost, otapajuća tableta i kreme.
Da li možete da se predozirate melatoninom?
Kao i sa svakim lekom ili suplementom, moguće je ako se uzme previše. Mnogi doktori i istraživači preporučuju ne više od 5 miligrama dnevno, ali preporučena doza ipak varira u zavisnosti od osobe i stanja osobe.
Pilulue melatonina su veoma uobičajen izbor, pogotovu rastopljive tablete koje su dizajnirane za brzu apsorpciju. Još jedna opcija je topikalni melatonin, za koji se kaže da poboljšava kvalitet kože kao i san. Istraživači su pronašli da se melatonin penetrira u spoljašni sloj kože čime ojačava kapacitet kože da se obnavlja, i revitalizuje tokom noći.
Trenutno ne postoji preporučena doza suplemenata melatonina. Važno je znati da ljudi različito reaguju. Za osetljive ljude, manje doze bolje deluju. Za probleme sa snom, treba da znate da će vam prava doza melatonina pomoći pri spavanju i nećete osećati umor u toku dana, tako da ako ste uvek umorni, melatonin je sjajna opcija da se to promeni.
Uvek je dobra ideja da se krene sa jako malim dozama pa da vidite kako ste. Možete da pratite instrukcije suplemenata na etiketama ili da se konsultujete sa ekspertom ako se ne osećate sigurno povodom uputstva.
Doza melatonina za decu
Melatonin za decu ponekad pomaže. Ako vaše dete ima nervni poremećaj koji detetu ne daje da ima miran san, moguće je da će vam lekar preporučiti baš melatonin. Takođe se koristi za lečenje simptoma ADHD-a, autizma, cerebralne paralize i razvojne smetnje kod dece.
Međutim, visoke doze melatonina kod mlađe dece mogu izazvati napade. On takođe ometa razvoj tokom adolescencije zbog potencijalnih efekata na hormone. Uvek se obavezno konsultujete sa lekarom pre davanja melatonina detetu.
Doza melatonina za odrasle
Za poremećaje cirkaidnog ciklusa kod ljudi sa vidljivim problemima, a i za one bez vidljivih problema: jedna doza od 0.5 do 5 miligrama pre spavanja ili kao dnevna doza tokom jednog do tri meseca.
Za sindrom odloženog spavanja: 0.3 do 5 miligrama dnevno u periodu od dve nedelje pa do 3 meseca.
Postoje mnoge druge predložene doze melatonina za mnoge zdravstvene probleme bazirane na istraživanjima naučnika, tradicionalnim upotrebama i savetima eksperata.
Kada je u pitanju doza za spavanje, ljudi često uzimaju pilulu previše rano, pomisle da pilula ne deluju, te uzmu još jednu. Neki se takođe probude tokom noći i uzmi još jednu dozu melatonina. Iako ovo ne mora da predstavlja ozbiljne probleme, ovo nije najbolji ni najsigurniji način da se uzima melatonin jer što više uzimate to je veća verovatnoća da ćete dobiti nuspojave.
Ukoliko imate rak, trebalo bi da pitate prvo lekara pre nego što uzmete melatonin.
Nuspojave melatonina i interakcije sa lekovima
Da li je melatonin bezbedan za upotrebu, posebno dužu?
Poprilično je bezbedan ali kada se uzima na kraći vremenski period. Takođe može da bude bezbedan za neke ljude iako ih uzimaju na duže staze. Dešava se da se melatonin bezbedno konzumira čak dve godine.
Neki ljudi su iskusili živopisne sne ili noćne more kada su uzimali melatonin, takođe uzimanje previše melatonina mogu da poremete cikadijalni ritam.
Ostale moguće nuspojave melatonina uključuju glavobolju, vrtoglavica, pospanost u toku dana, kratkotrajne osećanja depresije, bolove u stomaku, iritacije i smanjen libido. Za muškarce proširenje grudi (ginekomastija) i smanjena sperma su mogući. Ako iskusite pospanost ujutru posle uzimanja melatonina, pokušajte da uzmete manju dozu.
Trudnice i žene koje doje ne bi trebale da uzimaju melatonin. Melatonin je hormon, tako da ukoliko imate zdravstvene probleme vezane za hormone trebalo bi da uzimate melatonin samo i isključivo uz nadzor lekara.
Melatonin može da smanji efekte nekih lekova dok zapravo umanjuju nuspojave ostalih.
Generalno, ovo su neki od lekova sa kojima melatonin ima interakcije:
• Antidepresivni lekovi
• Antipsihotici
• Benzodiazepani
• Pilule za kontrolu rađanja
• Lekovi za krvni pritisak
• Beta-blokatori
• Lekovi za razredjivanje krvi (antikoagulanti)
• Interleukin-2
• Bezsteroidni anitiinflamatorni lekovi (NSAIDs)
• Steroidi i imunosupresivi
• Tamoxifen
Popričajte sa svojim lekarom pre uzimanja melatonina ako imate bilo kakve zdravstvee probleme ili ako trenutno uzimate neke lekove.
Nikada nemojte da vozite ili koristite neke mašine za rad u roku do 5 sati od uzimanja melatonina.
Ukoliko uzmete preteranu dozu melatonina namerno ili slučajno, odmah potražite stručnu pomoć.
Zaključak o doziranju melatonina
Zapamtite da više nije bolje kada je u pitanju melatonin. Više doze melatonina mogu dovesti do nuspojava koje mogu poremetiti vaš odmor. Međutim, kada se uzima kako treba pokazalo se da pomaže u nekoliko problema sa spavanjem, bilo da je privremen problem od jet lag ili je više problem hronični poput insomnije. Naučna istraživanja kada su u pitanju rak ili srce su impresivna.
Preporučjem da se držite manje doze i njenog manjeg trajanja osim ako vas profesionalac ne savetuje suprotno bazirano na vašem zdravstvenom stanju. Ukoliko ste uzimali melatonin dve nedelje ili duže i ne vidite nikakav napredak u vašem snu, onda možda imate drugih problema poput anksioznosti ili depresije, i trebalo bi da priđete tim problemima drugačije.
Izvor: Priroda na Dar