Šta je rektoskopija i rektoskop – kako se treba pripremiti za rektoskopiju

PREGLED REKTUMA- PRAVOG CREVA, REKTOSKOPIJA

Šta je rektoskopija i kako se izvodi pregled završnog dela debelog creva. Šta je rektoskop i kako se pripremiti za rektoskopiju?

 

Šta je rektum?

Rektum ili pravo crevo je završni deo debelog creva. Nalazi se između sigmoidnog kolona i čmarnog ili analnog kanala i dugačak je 12-15cm. Služi za privremeno skladištenje stolice-fecesa do njenog pražnjenja. Kada se u rektumu nakupi dovoljno stolice, nadražuju se receptori koji se nalaze u zidu creva stvarajući tako nagon za pražnjenjem. Normalno se u rektumu može nakupiti 600 do 1200ml crevnog sadržaja.

Rektum može oboleti od različitih bolesti od kojih je najznačajniji rak ili karcinom rektuma. Oko 1/2 do 2/3 svih karcinoma debelog creva nastaje u završnom delu debelog creva, sigmoidnom kolonu i rektumu, zbog čega je pregled ovog dela debelog creva jako važan.

Šta je rektoskopija?

Rektoskopija je endoskopski pregled završnog dela debelog creva, rektuma, koji se obavlja krutim endoskopskim instrumentom – rektoskopom, koji je putem creva povezan sa izvorom hladne svetlosti. Sam pregled rektoskopom traje od 5 do 10 minuta, a nešto duže ukoliko se radi biopsija ili neka hirurška intervencija. Lekar koji izvodi pregled je gastroenterolog ili hirurg a naziva se i proktolog što najčešće podrazumeva: hirurg specijalizovan za hemoroide i zadnji deo debelog creva.

Šta je rektoskop?

Rektoskop je rigidni endoskopski instrument, koji je crevom povezan na izvor hladnog svetla radi bolje vidljivosti lumena creva.  Različite je dužine 20cm, 25cm i 30cm, od čega zavisi i dužina pregledanog creva. Sam rektoskop se kroz analni kanal postepeno uvlači u rektum i pod kontrolom oka pregleda sluzokoža creva. Rektoskop ima više delova, jedni služe za dijagnostiku i proktološki pregled, a drugi delovi za intervenciju i biopsiju.

Čemu služi rektoskopija?

Sa rektoskopijom pregledamo rektum i identifikujemo bolesti završnog dela debelog creva – rektuma. Rektoskopija se treba izvoditi u slučaju gastrointestinalnog krvarenja, pojave sveže krvi u stolici, poremećaja u crevnom pražnjenju, kod problema sa hemoroidima, upale, bola ili svraba u predelu analnog otvora, a svakako i kod sumnje na malignu bolest kao i pre hirurških intervencija u analnoj regiji kod osoba starijih od 50 godina.

Rektoskopija je jednostavna metoda i amabulanta, ali svakako je ne treba raditi umesto kolonoskopije, kada je ona indikovana.

Priprema za rektoskopiju

Rektoskopija je pregled gde doktor proktolog pregleda rektum – završni deo debelog creva, tako da uvodi šuplju, metalnu, krutu cev, rektoskop,  u rektum.

Pregled rektuma se još naziva proktoskopija, a instrument rektoskop ili proktoskop.

Rektoskopija se može izvoditi u ambulantnim uslovima pa i bez prethodne pripreme creva laksativima. Dobro se podnosi, obično ne dovodi do nadimanja, iako se tokom rektoskopije uduvava manja količina vazduha u debelo crevo.

Pacijent se postavi u položaj kolena-laktovi ili leži na svojoj levoj strani. Lekar nakon podmazivanja analnog otvora anestetskim gelom i nakon digitorektalnog pregleda (pregleda prstom zadnjeg dela debelog creva) uvodi polako instrument u rektum. Pregled rektoskopom je bezbolan i izvodi se bez anestezije.

Lekar proktolog pregleda prvo perianalnu regiju, analni kanal i potom rektum, a ako je crevo dovoljno čisto i deo sigmoidnog dela debelog creva, sve skupa najviše do 30cm dužine creva. Ako crevo nije čisto i postoji fekalni sadržaj, pacijent dobija čepić ili klizmu, i nakon pražnjenja, rektoskop se ponovo plasira kako bi proktološki pregled bio detaljniji.

Rektoskopija može videti polipe u analnom kanalu, rektumu i delu sigmoidnog dela debelog creva, hemoroide i fisure, te promene sluzokože završnog dela debelog creva. Rektoskopija takođe dozvoljava uzimanje biopsije, uzorka tkiva za pregled pod mikroskopom, što je takođe bezbolna intervencija. Ako vam je lekar proktolog uzeo uzorke tkiva, dobićete pato-histološki nalaz tkiva za nekoliko dana od dana pregleda.

Rektoskopija je pregled koji se može obaviti sa ili bez bez prethodnog čišćenja creva laksativima, u zavisnosti od uobičajenog ritma pražnjenja. Najbolje je par dana ranije uzeti BioLaksativ kapi i obaviti jutarnju stolicu pre proktološkog pregleda. Dva dana pred proktološki pregled jesti supice i laganu hranu kako creva ne bi bila puna fekalnog sadržaja.

Komplikacije kod rektoskopije

Rektoskopija je zahvat koji je bezbedan, pa su komplikacije poput perforacije creva, mehaničke povrede sluzokože creva ili krvarenje, jako retke. Ipak, ukoliko nakon pregleda rektoskopom dođe kasnije do bolova u stomaku, povišene telesne temperature, krvarenja u stolici ili nekog drugog simptoma, potrebno je odmah se javiti proktologu.

Ako vam je potrebna rektoskopija u Beogradu i pregled analnog kanala, ako vas boli stomak, ako imate probleme sa stolicom, krv u stolici, bol ili svrab u čmaru, naglo mršavite, napipavate izrasline na čmaru, onda možete zakazati proktološki pregled ili intervenciju kod Dr Milene Šćepanović našeg vodećeg koloproktologa.

Termine pregleda ili intervencije možete zakazati u u proktološkoj hirurškoj ordinaciji ProktoMed, ulica Mileševska 63, na Crvenom Krstu, Beograd, klikom na sledeće telefone:

+381 64 98000 90

+381 11 244 71 36

Bez mnogo čekanja i stajanja u redovima, u sjajnim uslovima, dobićete pregled savesnog i ozbiljnog lekara i preporuku za terapiju. Savremena infrastruktura, oprema, stručnost medicinskog osoblja i naš proktolog pružiće vam maksimalnu pažnju i posvećenost vašem zdravlju.

www.proktomed.rs