ZDRAVA KINESKA HRANA
Šta je kineska kuhinja i da li je zdrava? Zašto je kineska hrana ukusna kada je jedete u kineskom restoranu a nije tako dobra kad je kući spremite
Malo otvorenih razmišljanja o kineskoj kuhinji i zdravlju – Da li je kineska hrana zdrava?
Ako uživate u kineskoj hrani i nikako ne uspevate da kod kuće spremite takvu hranu i dobijete takav slastan ukus kao u kineskom restoranu, onda nastavite sa čitanjem teksta, objasniću na jednom mestu šta je tajni sastojak, odnosno šta su tajni sastojci kineske kuhinje koji daju tako dobar ukus.
Ako verujete da je kineska hrana zdrava, a deluje očiglednim da jeste, jer je puna povrća i ima malo mesa, onda čitajte dalje, jer ćemo doći do zanimljive trvrdnje da je savremena kineska hrana zapravo vrlo nezdrava.
I ako verujete istraživačima jedne američko britansko kineske mega giga naučne studije o ishrani i bolestima, koja se ljupko zove Kineska studija, kineski način ishrane je najzdraviji na svetu. Američki nutricionista i istraživač prehrambenih navika Dr Kempel je na uzorku od preko 5000 ispitanika u Kini dosta impresivno pokazao da su kinezi vrlo zdravi zahvaljujući načinu na koji se hrane. A mi tvrdimo suprotno.
Dakle, danas na meniju je nekoliko paradoksa o ishrani, kineskih dakako.
Prvi paradoks je da kineska kuhinja ne postoji. Barem ne onako kako je mi percepiramo kao neki jedinstven stil ishrane. Reći kineska kuhinja je isto što i reći evropska kuhinja.
Šta je na primer, evropska kuhinja?
Ništa. Ne postoji evropska kuhinja, postoje kuhinje naroda, zajednica, regiona i država u Evropi.
Isto to, samo još i u većoj meri postoji i egzistira u Kini, koja je duplo veća i složenija zajednica naroda od Evrope.
Dakle, kineska kuhinja mora uz sebe da ima neki prefiks da bi razumeli o čemu se radi – kantonska kuhinja, šandong kuhinja, pekinška kineska kuhinja, sečuanska kineska kuhinja, planinska kineska kuhinja, pustinjska kineska kuhinja, južnomorska kineska kuhinja i tako redom. Bezbroj različitih kuhinja ima u Kini.
Kako navodi Wikipedia … Najcenjenije 4 glavne kuhinje Kine su Chuan, Lu, Yue i Huaiyang kineske kuhinje, koje predstavljaju kuhinje Zapada, Severa, Juga i istoka Kine. Moderne kineske kuhinje su takozvane „Osam kuhinja Kine“ su Anhui 徽菜 Huīcài, Cantonese 粤菜 Yuècài, Fujian 闽菜 Mǐncài, Hunan 湘菜 Xiāngcài, Jiangsu 苏菜 Sūcài, Shandong 鲁菜 Lǔcài, Sichuan 川菜 Chuāncài, i Zhejiang 浙菜 Zhècài.
Ono što mi jedemo kao kinesku hranu je fast food kineska kuhinja prilagodjena i adaptirana za zapadnjake. Kineska hrana u Beogradu nije originalna kuhinja ni iz jedne kineske provincije, to je zapravo miks svega i svačega što se dopada evropljaninu.
Oko ove definicije kineske kuhinje kod nas se svi valjda možemo složiti.
Pa, ipak, Kineska studija u svojim rezultatima kaže da je ishrana kineza najzdravija na svetu, pa bilo iz koje regije Kine da dolazi, jer je ta ishrana mahom:
– vegetarijanska (malo se jede meso, mleko se ne pije u Kini, sir se ne jede)
– ishrana je bazirana na barenom i svežem povrću i sa malo voća (kinezi nisu imali mnogo voća u ishrani)
– koriste se biljna ulja u ishrani i koštunjavi plodovi kao glavne masnoće (domaće životinje za klanje su bile luksuz u Kini)
– jelo se raznovrsno i malo (kinezi su bili više gladni nego siti, otud kod njih nije bilo bolesti od izobilja hrane)
– porodični stil života, zajednička okupljanja oko obroka i uobročenost su takodje bitan faktor za dobro zdravlje
Kinezi u Kini pre 40 godina kada je studija radjena su se tako hranili i bili zdravi. Nisu imali kardiovaskularne bolesti od kojih mi najviše umiremo (to je klasična bolest izobilja i preteranog unosa hrane), nisu imali kancer debelog creva (zbog crvenog mesa koje nisu jeli), nisu znali za dijabetes (jer nisu imali preteran kalorijski unos hrane, iako im je ishrana bazirana na skrobu, ali prirodnom skrobu), nisu znali za artritis, gojaznost, i mnoge druge bolesti savremenog čoveka.
S druge strane imali su bolesti siromaštva i nedostatka hrane – skolioza, rahitis, reuma, nedostatak minerala i vitamina, ispadanje zubiju, neuhranjenost, itd.
Danas savremeni kinezi jedu sve približnije nama i dobijaju „naše bolesti“ izobilja.
I sad dolazimo do paradoksa zdrave kineske kuhinje koju mi jedemo po kineskim restoranima kod nas i u svetu.
Meni u toj kineskoj hrani sve izgleda zdravo na prvi pogled. Možda ima malo više ulja ali je tu sveže i blago proprženo povrće, tofu sir u ljutom sosu, bambusovi izdanci, salata od algi. Pogledati sliku gore.
I strašno je ukusno, njamiiiii!
Ali … to ali devojci sreću kvari.
TAJNI SASTOJAK KINESKE KUHINJE
Kineska fast food hrana je poznata po dva čarobna sastojka koji joj daju tako slastan ukus: šećer i kineska sol.
Kineski kuvari šećere skoro svu hranu. Njihovi sosovi i jela su puna šećera – otuda su jako kalorična iako tako ne delunu uživo. Ako imate dijabetes ili predijabetes, aterosklerozu, gojazni ste ili imate kandidu, to nije hrana za vas. Žao mi je.
Kineski kuvari sole hranu kineskom solju. A to je ozloglašeni Monosodium glutamat (MSG) iliti pojačivač ukusa koji se nalazi u Vegeti i skoro svoj industrijskoj hrani – supice iz kese, gotova hrana, sosovi, konzere, slatkiši, preradjevine.
MSG po nekim autorima izaziva multipl sklerozu, Kronovu bolest i druge autoimune bolesti.
MSG izaziva stanje mučnine, povraćanja, glavobolje, grčeve mišića i groznice, bolest koja je poznata kao Sindrom kineskog restorana. Uočili su doktori da nekome pozli posle kineskog restorana i hrane koju je tamo jeo i to su tako nazvali, jer MSG iako zvanično nije otrovan, u stvarnosti za neke osobe deluje kao otrov. Procenjuje se da više od 2% ljudi ima Sindrom kineskog restorana.
Što više i češće jedete Monosodium glutamat sva je prilika i da će na vas jednom početi da deluje toksično. A kineski kuvari ga nemilice stavljaju u jela po kineskim restoranima, jer je to za njih so koja daje slast hrani (MSG je prirodni proizvod, ima ga u nekim biljkama, nije hemija, ali i strihinin je prirodni proizvod pa ipak ubija).
U kineskim radnjama se MSG kupuje kao obična sol, osim što stoji naziv Kineska so, iako su da paradoks bude kompletan MSG izmislili japanci a ne kinezi. Kinezi su samo tu sol masovno ubacili u svoju hranu i izazvali globalnu potražnju za njom.
Jer navedeni šećer i Monosodium glutamat MSG daju sjajan ukus hrani, stvaraju tu slast i ljupkost oteklog jezika koji samo cokće od zadovoljstva – jer MSG utiče da receptori za ukus na jeziku oteknu i postanu osetljiviji na ukus.
Sam pripadam inicijantima i paćenicima Sindroma kineskog restorana i dugo nisam mogao da shvatim zašto mi bude loše posle naizgled zdravog obroka u kineskom restoranu. Sad znam. Sad znate i vi.
Pa ipak, slabosti tvoje je ime ukus, pa svratim ponekad kod kineza i još naručim omiljenu mi salatu od algi.
Alge su izvor minerala i mikronutrijenata, joda, hlorofila i balastnih materija. Vanredno korisna hrana.
Ali … opet to nesrećno „ali“ …
Još jedan paradoks zdrave kineske hrane. Kinezi proizvode mnogo algi jer ih i mnogo jedu. Alge su super hrana ali da bi ih bilo dovoljno u industrijskim razmerama, moraju alge da se plantažno i intezivno gaje u bazenima a ne u morima. A kad se gaje u bazenima daje im se veštačko djubrivo da bi brzo porasle, pa alge umesto finih mikroelemenata iz mora upijaju u sebe štetna azotna i natrijumska jedinjenja, pa malo teških metala, pa hemikalija iz vode i pesticida itd. Takve alge nisu zdrava hrana.
Tako dodjosmo do više paradoksa (ne)zdrave kineske hrane.
A zapravo, pišući o kineskoj hrani mi smo pisali i o savremenoj hrani, kakva je ona postala i kako robujemo predrasudama koje imamo o tome šta je zdrava hrana, te kako tehnolozi, kuvari, mediji i marketing mogu da vas zavedu.
Ništa novo, reći ćete.
Zlatko Šćepanović
FB profil autora