ČUVAR I TRANSPORTER
Kada se i kako javila potreba da se stvari pakuju, za svrhu čuvanja ili prodaje – svejedno je, niko ne može sa sigurnošću da potvrdi. Tim pre što znamo da su svinjske mešine, torbe od kože i slični predmeti mogli da se koriste još u praistoriji.
No, ono što možemo potvrditi jeste da se plastična ambalaža nije mogla stvoriti pre nego što je plastika uopšte nastala.
Ali pre nego što kažemo ponešto o plastici u koju se danas mogu pakovati rakija, vino, torte, masline, suhomesnato pa čak i med, treba da se vratimo u vreme kada je ljudski um pomislio na to da namirnice ili predmete zaštiti od spoljnjog uticaja. Zato je ambalaža i nastala. Da zaštiti ili transportuje određenu robu. Biće da je onda ona i nastala onda kada se javila potreba za čuvanjem i trgovinom.
Razvoj plastike
Pre nego što je nastala klasična industrijska hemija, korisitili su se materijali koji su nalikovali hemijski proizvedenoj plastici a ipak su bili prirodni. Najsličniji staklu i plastici bili su tretirani životinjski rogovi. Materijali ovog tipa nastali su još davnih petstotih godina drugog milenijuma pre nove ere.
Međutim, o pravoj plastici možemo govoriti tek kada se tokom XIX veka razvila industrijska revolucija. Procesom vulkanizacije nastali su proizvodi nalik gumi, a u tom procesu bitno je ime Čarsla Gudijrovog. Aleksandar Parkes ime je čoveka iz Birmingema koji je patentirao prvi plastični materijal koji je poznat pod imenom Parkesin. Ovo jedinjenje poprilično je promenilo poimanje ambalaže narednih vekova.
Dvadeseti vek
Iako mnogi danas posežu za vraćanjem starim materijalima i reciklažom, danas se biorazgradive plastike i odgovorno ponašanje nameću kao velika vrednost kojoj civilizacija stremi. To nimalo ne treba da nas čudi ako znamo koliko je plastika uspela da napravi problema prirodi. No, to ne znači da je treba potpuno iskoreniti. Danas je korist od plastičnih ambalaža i te kako velika, ukoliko se prema njima ophodimo odgovorno. Uzmemo li u obzir koliko su plastične flaše promenile svet, znaćemo i to da je sva ostala ambalaža samo nasleđe flaša. Tako se danas gotovo u svim segmentima privrede koriste ambalaže od plastike.
Avion i njegova pravila
Zanimljivo je, primera radi, da se u avionima ograničava količina tečnosti na flašice od 0,1 l. S tim u vezi treba pomenuti da pojedini proizvođači plastike prave flašice za sadržaje do 0.1 litra. Pčelarske radnje takođe za pakovanje propolisa i proizvoda od meda koriste upravo ove flašice. Pojava plastičnih tegli, flašica i posuda za pakovanje u mnogome su preokrenuli kormilo istorije. Danas je plastična ambalaža neizostavna.
Odgovorno sa kesama
Iako je plastična ambalaža sušta neophodnost, zloupotreba je takođe nešto na šta treba obratiti pažnju. Bacanje kesa ili flaša u reke i na mesta koja nisu predviđena za reciklažu čine da ljudi plastiku smatraju neprijateljom. Zbog toga u ovom tekstu imamo i jedan propovednički ton koji savetuje da svu plastičnu ambalažu koristite odgovorno, znajući da su posledice neodgovornog ponašanja dalekosežne. Prirodu smo, ko što kaže milion puta prežvakana fraza, pozajmili od svojih potomaka, a ne nasledili od predaka. Zbog toga u svakom trenutku moramo imati na umu naš odnos prema njoj.