BESKUĆNIK
Nekom je dato srebro i zlato,
pogača vruća i šolja mleka…
Meni je nebo zvezdano dato.
Na mene nigde niko ne čeka.
Ja nemam kuće, nemam adrese
i nikad ne znam gde ću da spavam.
Ja živim tamo gde me zadese
slatko usnulog svitanja plava.
Niko o meni brinuo nije,
jedino plava kapa nebeska
što beskućnike od tuge krije.
Meni je pesma majka i sestra,
A violina drug u samoći
koga uz sebe privijem jače.
Kada su duge i hladne noći
u rukama mi drhti i plače.
Nemoj da misliš da ti se jadam
na sudbinu i sreću cigansku.
Nisam ja hleba beloga gladan.
Ne hrani hlebom dušu nomadsku!
Jedino pesmom znam da oćutim
o čemu budan maštam i snevam.
Meni su samo beskrajni puti
dati da bos ih merim i pevam.