DODIRI DUŠE
Onda
kada su nam dani bili
najduži od neke najduže godine,
u ćutanju čuli odjeke glasne planine,
snivali smehom budni, snivali
radosno sneni,
buđeni cvrkutom zova malene senice,
pokriveni željama onih lepota
i traženja opet nađenih mesta
gde su nam tajne ponekad bile
nestalo izgubljene ali sa nadom
nekom
da se jednom ponovo nađu,
sa nama, zajedno, kod onih ćutanja,
iskrene ljubavi i glasnih šapata,
i snova onih najviše naših,
tamo, sećaš se,
to su nam bili i opet će biti,
pravi i iskreni,
dodiri duše…
Beograd, 15.avgust 2017.