Ivana i muž su zamenili stan s porodicom sa Islanda i OVO su njihovi utisci!

OSTRVO IZ SNOVA

Hrvatica Ivana J. je sa svojom porodicom već proputovala pola sveta. Dok su putovali, koristili su se mnogim oblicima smeštaja, a odnedavno su odlučili da se učlane u servis zamene doma, popularni home exchange, pa su tako zamenili stan s jednom porodicom sa Islanda.

Na taj način uštedeli su ogroman novac sa besplatnim smeštajem. Njihova prva destinacija bila je dugo željeni Island. Mama Ivana podelila je s „Večernjim listom“ njihovu priču s Islanda, koju prenosimo u celosti.

Već duže vreme Island mi je bio visoko na popisu željenih destinacija. Znala sam, za početak, da je sve jako skupo, počevši od smeštaja. I kako onda finansijski sprovesti putovanje u skupu zemlju za celu porodicu?! Brzo mi je sinulo rešenje, Home Exchange, zamena domova! Kad sam stavila na vagu da vrlo prosečan do lošiji smeštaj za 4 osobe na Islandu košta oko 150-200 evra na dan, računica od minimalno 1.000 – 1.500 eura uštede na smeštaju za 7 dana je prevagnula i naš stan u Zagrebu oglasila sam za zamenu. Poslala sam, moram priznati, hrpu upita i stigao je pozitivan odgovor. Porodica iz Rejkjavika je ponudila svoj stan na korištenje. A znate šta smo još dobili na korištenje? Auto! Usput rečeno, rent-a-car za sedam dana košta 400 evra na dan. Stvarno za poželeti.

Zamenski dom u Rejkjaviku

Kada smo ušli u zamenski dom, odmah smo se osećali kod kuće. Ana Lea, vlasnica stana, nam je ostavila u frižideru puno hrane i piće da se slobodno poslužimo. Dočekala nas je i poruka dobrodošlice uz šampanjac. Zaista neverovatno kako je ljudima stalo da vas dočekaju i da se osećate kao da ste u vlastitioj kući. Stan je bio prostran, topao, ugodan, za poželeti.
Ćerka i sin su bili oduševljena novim igračkama, krevetom na sprat, kada bi se vraćali kući govorili su idemo našoj kući.

Iskustvo i doživljaj boravka u nepoznatom stanu u kojem se osećam doma kao kod kuće-to je stvarno jedinstveno. Prijatno i istovremeno uzbudljivo! Moj suprug je bio malo skeptičan, ali i on je jako zadovoljan kako je sve skupa prošlo. Treba izaći iz svoje zone komfora, probati nešto novo, autentično, a pritom i značajno uštedeti. To je HomeExchange. Ovaj put će sigurno pamtiti celi život i prepričavati će svojim prijateljima!

Upoznavanje Islanda

Rejkajvikom ćete slobodno šetati jer to nije veliki grad. Svakako sugerišem pogled s vrha luteranske crkve Hallgrímskirkja za koji ulaz košta 1.000 islandskih kruna. Visoka 74,5 m najveća je crkva na Islandu, ali je i između najvećim građevinama u zemlji. Fascinantne su crkvene orgulje s 5.275 cevi. Pogled od 360 stepeni daje najbolji prvi utisak gde se nalazite. Predivne, živahne boje jednostavnih niskih kuća, u daljini more i planina Esja. Šteta je doći na Island i ostati samo u Rejkjaviku. Ko ima samo nekoliko dana na raspolaganju, definitivno treba da vidi Golden Circle i Blue Lagoon. A za entuzijaste koji žele vidjeti više, uputite se u krug Ring Roadom. Mi smo ga ‘odvalili’ u 3 dana i 2 noćenja, 1.400 km, uz dvoje dece od 5 i 7 god i 2 spavanja van našeg Home Exchange doma. Iskustvo Ring Roada je bilo čarobno i nama odraslima, a kamoli deci. Videli smo kitove,foke, pafine (nacionalne ptice koje neodoljivo sliče pingvinima), skupljali kamenčiće, školjke, kupali se u rečicama, termama, prirodnim bazenima…Čista uživancija za celu porodicu i čarobna priroda kao iz najraskošnije bajke.

Ring Roadom smo krenuli na sever. Prva stanica je Dalvik, priobalni gradić iz kojeg kreću organizirane ture gledanja kitova. Smešteni smo u šarmantnoj kolibici s spoljnom vrućom kadom, savršeno. Moram priznati da su deca najviše uživala u toj kolibici, osećali su se kao u bajci braće Grim. Vani je padala kišica, i nije bilo toplo, oko 10 stepeni, ali namakanje u kadi na 40 stepeni među zelenilom, s kapima kiše se zaleću u bazen i pogledom koji puca na snegom prekrivene planine (u julu) – neprocenjivo. Pre dogovorenog gledanja kitova u 11 idućeg jutra, prošetali smo po dugačkoj predivnoj plaži s najfinijim crnim peskom. Lenji, dugački talasi nabacuju školjke na pesak, samo se trebaš sagnuti i skupiti pozamašnu hrpicu ljuštura koje će nekad poslužiti za dečje ‘mamadosadnonamjemibineštoradili’ trenutke.

Islanđani su vrlo opušteni što se kontrola tiče, pre oblačenja opreme za ukrcavanje na brod (nepromočivo i toplo odelo), u grupi uglavnom mladih ljudi, niko me nije pitao da pokažem potvrdu o uplati izleta. Na brodu smo se skuvali u tim odelima (sunčan i relativno topao dan za Island), a nismo ni imali sreće da neka mrga od kita otpliva krug oko broda i propisno nas zalije. Ali videli smo ih, ne mogu oceniti da li je bio uvek isti kit ili neka ekipica, svako malo je izranjao na površinu po vazduh, i onda naklon dubinama i poziranje repom za fotke razdraganih turista. Još veći doživljaj na brodu mojoj deci, a i suprugu ribolovcu po hobiju, je bilo pecanje, tehnika vertical jigging (kratko ili dugačko trzanje štapom pa namotavanje). Suprug je ‘nabrao’ preko 15 kg riba (4 komada) u 10-15 minuta. Kao školjke za koje se trebaš samo sagnuti, za ribu ovde trebaš samo baciti udicu u more. Ne može jednostavnije. I da, tu istu ribu kapetan je odmah očistio, isfiletirao i pri povratku u luku imali smo slasni ručak. Usput rečeno, Bjarni, vlasnik kolibe u kojoj smo odseli nam je pričao da su na ribolovu koji je trajao 23 dana ulovili 850 tona bakalara. Ribe kao u priči, ali je skupa. Jeftinije je kupiti suvi bakalar za Uskrs u Hrvata nego sveži na Islandu.

Nakon toga ‘teškog’ rada, vozili smo se 2 h do Myvattn Nature baths termi (duplo jeftinije od Blue Lagoon, manje napučene, a jednako lepe). Ko ne voli miris tvrdo kuvanih jaja, nek’ diše na usta kao moja ćerka i svejedno će se lepo namakati u mliječnoj plavoj i vrućoj vodi. Silika glina obaviće vas glatko kao najfinija krema i koža će vam biti meka. Ja sam se instalirala uz rub bazena odakle puca pogled na nepregledna nenaseljena prostranstva, planine i jezera. Poželiš zaustaviti vreme, samo na tren.

Imali smo priliku da vidimo azličita lica islandskog krajolika, na putu od Rejkjavika prema severu, zeleni nepregledni travnjaci, polja lave prekrivane mahovinom u koju upadaš dok hodaš kao u debeli tepih, brda vertikalno prošarana brazdama kojima očito u neko doba godine klize slapovi raznih veličina. Od Myvatn na severu Islanda prema Seyðisfjörður-u na istoku, gde nas je čekao hostel i druga noć Ring Roada, vozili smo ispod niskih oblaka i u magli, 60 na sat, a u 2, 5 sata vožnje susreli smo samo dva-tri vozila. Nigde nikog, ni kuće, ni pumpe, ni travke, ni vodopada, samo mesečev pejzaž, pust i pomalo zastrašujući. I to je Island, ona druga strana koja izaziva strahopoštovanje.

Seyðisfjörður je šarmatan gradić, okružen planinama, izrastao na obali fjorda. Mi nismo imali vremena, osim za noćenje, ali preporučam zadržati se malo u gradiću i okolini. Naš plan je bio nakon doručka u roku 4 sata stići do Jökulsárlón glečerske lagune. ‘Kasnili’ smo skoro 4 h, ali i to je slatki ‘problem’ na Islandu. Svako malo naletiš na prekrasan vodopad ili jezero ili plažu s najoblijim oblucima koji sjaje kao dijamanti ili na liticu s koje pogled puca na udaljenu plažu i podivljale talase i jednostavno se moraš zaustaviti i uživati u pogledu i momentu. Jökulsárlón glečerska laguna udaljena je 370 km od Reykjavika i za nju kažu da je jedno od najvećih čuda na Islandu. Laguna je spojena s morem i kad nastupi plima laguna se puni morskom vodom. Duboka je mestimično do 250 m i kao takva najdublja na Islandu. Komadi leda (neki su veličine omanje zgrade) otkidaju se od glečera Vatnajökull. Svi smo uživali u komadima leda koji su svaki za sebe malo remek delo, ali i u igri jedne foke koja je došla na par metara od nas. Ledene sante svih veličina otplovljavaju u more i nošene talasima nasukavaju se na plažu kao potopljeni brodovi. Plaža se s pravom zove Diamond beach ili Dijamantna plaža.

Sledeća tačka na povratku u Rejkjavik je Rejnisfjara crna plaža sa bazaltnim stupovima, smeštena na samom jugu Islanda, između gradića Vik i Myrdal. Toliko je posebna da je našla svoje mesto u 7. sezoni Igra prestola. Takođe, na pravom ste mestu ako želite posmatrati ptice od kojih su nama bile najslađe one slične pingvinima – pafini. Još dva spektakularna vodopada okrznuli smo pogledom po malo lošijem svetlu, ali baš zato ostali su mi u lepom i mističnom sećanju, posebno Seljalandsfoss (foss inače znači vodopad) iza kojeg vodi šetnica i baš je u tom trenutku neki zaljubljenik u avanture sa svetiljkom kročio iza vodopada. Skogafoss je također vodopad vredan spomena, kao jedan od najvećih u zemlji, s padom od 60 metara.

Golden Circle ostavili smo za kraj, jednodnevni izlet iz Rejkjavika. Taj dan je kiša neumorno padala, jedini dan u našoj nedelji u kad smo kabanicu i nepromočive cipele stalno imali na sebi. Izlet smo započeli izletom u Reykjadalur Steam Valley ili Reykjadalur parnoj dolini. Usput, Islanđani toliko vole i cene prirodu, da joj svako malo dozvole da se oporavi od turista. Tako je i ova dolina u maju bila zatvorena za posete. Nalazi se na 45 km vožnje od Reykjavika, 3,5 km hoda u svakom smeru od parkinga, po kiši, uzbrdo, pa nizbrdo, pored slapa, pa preko rečice, pored geotermalnih izvora iz kojih se ‘puši’ i ključa voda na 100°C. Naišli smo na nekoliko znakova za opasnost od vruće vode, a preko jednog izvora vodio nas je mostić. Uz kupalište su instalirali nekoliko drvenih podova na kojima se možeš presvući i stepenice za ulazak u rečicu. I opet kiša rominja po nama dok se mi ‘brčkamo’. Doživljaj za pamćenje. Nije se baš zgodno po kišici brisati i opet obući, ali i to je bio deo avanture. Prvi ne redu u triptihu Golden Circle-a je moćni i najveći u zemlji – vodopad Gullfoss. S padom od 32 m, najlepšim dugama i protokom vode od 140 m3/s najmoćniji na Islandu.

U 20. veku postojala je pretnja izgradnje hidroelektrane, ali ćerka tadašnjeg vlasnika zemljišta na kojem je vodopad, Sigríður Tómasdóttir, izborila se protiv kapitalizma, sačuvala vodopad i postala islandska ikona. Sledeći na redu, prvi inajpoznatiji od svih gejzira Strokkur svakih nekoliko minuta oformi veliki mehur vode koji eruptira na visinu od 20-40 m. Prelepo, moćno, uzbudljivo! Zadnji na redu Thingvellir nacionalni park i Silfra, pukotina gde se razdvajaju evropska i američka tektonska ploča (odmiču se oko 2 cm godišnje). Zaljubljenici u ronjenje s bocama mogu tamo roniti u suvom odelu na 2°C i iskusiti divotu vidljivosti do 100 metara dubine kristalno čistih islandskih jezera. Sedam dana nam je bilo taman, iako uvek fali još bar jedan dan za opuštenu skitnju uz večni dan islandskog leta.

Izvor: Večernji.hr