JAČANJE IMUNITETA
Kako da podignemo nivo imunološke odbrane? Kako da se ojača imunitet? Kakve veze ima stres sa imunitetom?
Uopšteno gledano naš imunitet i imunološki sistem igraju presudnu ulogu u odbrani od mnogobrojnih mikroorganizama koji izazivaju razne bolesti. Ali ponekad naš imuni sistem ne može obaviti svoju ulogu na pravi način: kad padne imunitet mikroorganizmi se lako i slobodno razmnožavaju i razvijaju bez odgovarajućeg odgovora našeg imunog sistema.
Postavlja se pitanje da li je moguće nekako intervenisati i poboljšati odgovor našeg imunog sistema? Kako podići nivo imunološke odbrane? Šta ako bi poboljšali našu ishranu? Kako uzimanje određenih vitamina ili biljnih preparata može uticati na naš imuni sistem? I koje druge promene u našem životnom stilu bi mogli napraviti u cilju poboljšanja imunog odgovora?
Šta možete učiniti kako biste podigli nivo imunološke odbrane?
Ideja o jačanju imuniteta je veoma privlačna, ali to nije lako postići upravo zato što je imuni sistem upravo to – sistem imunološke odbrane u kojem postoji nekoliko vrsta ćelija imuniteta, a ne jedan entitet. Da bi funkcionisao na pravi način on zahteva balans i harmoniju u organizmu. Još uvek ima puno toga što istraživači ne znaju o prirodi samog imunološkog odgovora. Za sada ne postoje naučno dokazane direktne veze između načina života i poboljšane imunološke funkcije.
Ali to ne znači da efekti načina života na imunološki sistem nisu intrigantni i da ih ne treba ga proučavati, naprotiv.
Istraživači svakodnevno istražuju mnogobrojne efekte ishrane, vežbanja, starosti, psihološkog stresa i drugih faktora na imunološki odgovor, kako kod životinja tako i kod ljudi. U međuvremenu ono što možete uraditi jeste poboljšanje vašeg opšteg zdravlja.
Usvojite strategije zdravog načina života
Vaša prva linija odbrane i prvi nivo imunološke odbrane je ono što uz malo odricanja možete postići, a to je da izaberete zdrav način života. Prateći opšte dobre zdravstvene smernice, najbolji je korak ka prirodnom održavanju vašeg imunološkog sistema jakim i zdravim. Svaki deo vašeg tela, uključujući vaš imunološki sistem, funkcioniše bolje kada je zaštićen od napada faktora sredine i kada je podstaknut strategijama zdravog života kao što su sledeće stvari:
- Ostavite cigarete
- Unosite velike količine voća i povrća
- Vežbjtea redovno. Održite zdravu težinu
- Ako pijete alkohol, pijte samo umereno
- Dovoljno spavajte
- Preduzmite korake u održavanju higijene kako biste izbegli infekcije, kao što su često pranje ruku i adekvatna primena mesa (priprema na visokoj temperaturi).
- Pokušajte da smanjite stres i izbegavajte stresne situacije
Ishrana i imunitet
Naučnici već dugo znaju da su ljudi koji žive u siromaštvu i koji su neuhranjeni više osjetljivi na zarazne bolesti. Međutim, nije sasvim sigurno da li je povećana stopa bolesti izazvana malnutricijom ili nekim drugim faktorima. Još uvek postoji relativno malo studija o efektima ishrane na imunološki sistem ljudi, a još manje studija koje vezuju efekte ishrane direktno na razvoj (u odnosu na tretman) bolesti.
Postoje dokazi da razni nedostaci mikronutrijenata – na primer, nedostatak cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E – menjaju imuni odgovor kod životinja. Međutim, uticaj ovih nedostataka na imuni sistem i na zdravlje životinja nije u potpunosti jasan, a efekat sličnih nedostataka na imunološki odgovor čoveka tek treba da se detaljnije ispita. Određena ispitivanja daju ohrabrujuće podatke.
Veza imuniteta i stresa
Savremena medicina koja je sa skepticizmom gledala na vezu između emocionalnog statusa i fizičkog zdravlja, danas sve više priznaje i uočava jasne veze između ova dva entiteta. Jedan od problema je kako definisati stres. Ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu to nije za drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim teško je kvantifikovati nivo stresa. Naučnik može meriti parametre koje mogu odražavati stres, kao što su frekvencija rada srca ili nivo kortizola u krvi.
Međutim, većina naučnika koji proučavaju odnos stresa i imunološke funkcije ne proučavaju nagle i kratkotrajne stresore i stresne situacije već pokušavaju da što bolje prouče više stalnih i čestih stresora označenih kao hronični stres.
Ali još jedan od problema je izvesti ono što naučnici nazivaju „kontrolisan eksperiment“ u ljudskim bićima.
U kontrolisanom eksperimentu, naučnik može promeniti samo jedan faktor, kao što je količina određene hemikalije, a zatim izmeriti efekat te promjene na neki drugi merljivi fenomen, kao što je količina antitela proizvedenih određenom vrstom ćelija imunog sistema kada je izložena hemikaliji. U živoj životinji, a naročito u ljudskom biću, takva kontrola jednostavno nije moguća.
Uprkos ovim neizbežnim poteškoćama u definisanju odnosa stresa prema imunitetu, naučnici dobijaju obećavajuće rezultate.
Milan Popović