NAD MORAVOM
Onog vrelog leta
Na Moravi sunce mi grejalo vlasi
Gledala sam sjajni zrak dok pada
I vodu crtežima krasi.
Lik na površini, ukaza se oku
Čamac ustalasa sliku nade.
Alas iskorači na doku
Pogleda me, dah mi stade.
Talas zapljusnu snažno
Šešir moj u vodu pade.
Njegov skok, odvažno
Ispružena ruka iz reke, šešir dade.
Dodirom lakim k’o vatrom zažari
Krenuh ka njemu, korak odvažni.
Pogled nežan tada mi podari
Padoh u njegov zagrljaj vlažni.
Ovog vrelog leta, Morava nas gali
Sunce greje vlasi
Pod sjajnim zrakom koji pali
Crteže na vodi, želi da ukrasi.