VAŽNOST EDUKACIJE

Vreme u kome živimo, može se reći, obezvredilo je obrazovanje kao kategoriju i sve više se udaljilo od one Dositejeve maksime „Knjige braćo, a ne zvona i praporci“.

 

Ako uzmemo u obzir da je kritika društva vrlo često usmerena na sistem obrazovanja, ne možemo zanemariti činjenicu da je nam deca odrastaju bez adekvatnog obrazovanja ili vaspitanja i postaju takvi, needukovani ljudi.

Na sreću, u Srbiji postoje one škole koje drže do svoje reputacije i koje osim učenja decu doslovce i obrazuju. Čineći da imaju obraza te samim tim budu u društvu bolji ljudi, a za društvo korisniji. Pojavom renomiranih internacionalnih škola, smanjuje se jaz, a upravo internacionalne škole nude alternativu pomalo zapostavljenom sistemu obrazovanja u Srbiji.

Šta je uopšte obrazovanje?

Od latinske reči educatus, educate koja referiše na „izneti, voditi“, potiče i naš izraz obrazovanje. To je zapravo proces promene ličnosti u određenom pravcu, usvajanjem različitih sadržaja u zavisnosti od uzrasta i potrebe. Pored klasičnih faza učenja, obrazovanje predstavlja i određeno elementarno vaspitanje. Kao najznačajnija obrazovna institucija istakla se škola. No, obrazovanje ne treba da je samo u školi, pa se danas ovaj proces odvija i van učionica, u neformalnim ambijentima, kod kuće, na ulici…

Iako je obrazovanje individualni proces, ne može se isključiti značaj društva. Sposobnost društva da prenosi akumulirano znanje i veštine, veoma je značajna. Od stare Grčke naovamo proces vaspitavanja i obrazovanja menjao se i shodno moralnim tendencijama, a nekada se sa gradskih trgova selilo i u verske hramove. No, poenta mu je, na koncu, ostala ista. Da pojedinca iskleše po meri

Istorijske činjenice

Kada je obrazovanje zapravo započelo svoj večni put, niko ne može potvrditi. Čini se da se počeci obrazovanja mogu smestiti u praistoriju, makar u onom kontekstu u kom odrasli prenose veštine na mlade. Tek po razvoju pismenosti, znanje je krenulo sistematski da se prenosi. Tako sumersko-vavilonska ili egipatska civilizacija imaju veoma veliki značaj.

O tome svedoči i Aleksandrija u Egiptu koja je osnovana 330 p.n.e, jer je tamo bila izgrađena navjeća biblioteka tih vremena – Aleksandrijska biblioteka.

Kina, stara Grčka i antički Rim takođe su imali jake centre za obrazovanje.

Moderna vremena

Tokom Srednjeg veka, katedrala u Šartru bila je centar uticajne škole, dok su i drugi hramovi, kako katolički tako i pravoslavni imali svoju obrazovnu funkciju. Srednjovekovni univerziteti prevaziđeni su u vreme prosvetiteljstva i razvoju nauke. Univerzitet u Oksfordu je promenio fokus na nauku, a 1088. osnovan je i Univerzitet u Bolonji koji se smatra najstarijim univerzitetom koji kontinuirano radi.

Današnji sistem obrazovanja kombinuje više stepena školovanja. Osnovna škola je u Srbiji i zakonski obavezna, dok se nakon nje nastavlja sa srednjim obrazovanjem koje traje tri ili četiri godine. Veliki broj privatnih škola i fakulteta promenio je sliku obrazovanja u Srbiji. Važno je, na samom kraju, pomenuti i to da sa obrazovanjem nikada ne bi trebalo stajati. Bez obzira što formalno obrazovanje staje polovinom dvadesetih godina, treba ceo život iskoristiti tako da se sa edukacijom ne staje. To je jedini način da se održi forma i bude u toku sa trendovima.