PRINCIPI I ZAPOVEDI
U sledećih nekoliko rečenica ukratko su sažeta pravila hrišćanskog života, kao svojevrsna azbuka ponašanja i vodilja svakom verujućem čoveku.
„Čitaj azbuku ovu, hrišćanine, ne ređe od jednom u nedelji. To će te okrepiti na duhovnom putu.“
Budeći se u postelji, pre svega, pomeni Boga i na sebe položi znamenje Krsta.
Bez molitvenog pravila, ne počinji provoditi dan.
U toku dana, svugde, pri svakom poslu, moli se kratkim molitvama.
Molitva – krila duše, ona čini dušu prestolom Božijim.
Sva sila duhovnog čoveka je u njegovoj molitvi.
Da bi Bog uslišio molitvu, nije potrebno moliti se krajičkom jezika, nego srcem.
Niko iz okruženja da ne ostane bez tvog iskrenog pozdrava.
Ne odbacuj molitve kada neprijatelj na tebe nabacuje bezosećajnost.
Ko prinuđuje sebe, suve duše molitvi, taj je viši od onoga koji se moli sa suzama.
Potrebno je da poznaješ Novi Zavet razumom i srcem, stalno se poučavaj. Nerazumljivo ne tumači sam, nego pitaj svete Oce.
Svetu Vodu, sa žeđu uzimaj na osveženje duše i tela. Ne zaboravi da piješ.
Pozdrav blagodarstveni Carici Nebeskoj, Bogorodice Djevo, raduj se… izgovaraj češće, barem svakog sata.
U slobodno vreme čitaj pisanja svetih Otaca i učitelja duhovnog života.
U iskušenju i napasti, utvrđuj psaltir i čitaj molebni kanon Presvetoj Bogorodici, Mnogim soderzim napastmi…Ona je naša Zastupnica.
Kada demoni odapinju svoje strele na tebe, greh ti se približava, ti poj pesnopenija Strasne sedmice i Svete Pashe, čitaj kanon Isusu Sladčajšemu.
Ukoliko ne možeš pevati ili čitati, to u trenucima borbe pominji ime Isusovo: Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me, grešnog.
Stoj pred krstom i raduj se plačem svojim.
U vreme posta, posti, no znaj da je Bogu ugodan post ne samo tela, to jest uzdržanje od greha, nego uzdržanje ušiju, očiju, jezika, a takođe i uzdržanje srca od služenja strastima.
Čovek, pristupajući duhovnom životu, mora da pamti da je bolestan, um mu se nalazi u zabludi, volja je više sklona zlu nego dobru, i srce ka nečistoći od klokoćućih u njemu strasti.
Zato je početak duhovnog života u sticanju duhovnog zdravlja.
Duhovni život je postojana, neprestana borba sa neprijateljem spasenja duše: nikada ne spavaj duševno, tvoj duh mora uvek da bude bodar. Uvek zovi u pomoć tvoga Spasitelja.
Boj se sajedinjevanja sa grehovnim pomislima koje ti pristupaju. Saglasivši se sa takvim pomislima, već si učinio greh o kojem si mislio.
Pamti, da ne pogineš, potrebno je imati najiskrenije pokajanje pred Bogom:“ Gospode, oprosti i pomozi, Duha Tvoga Svetog, ne oduzimaj mi.“
Stalno moli: „Strah Tvoj, Gospode, useli u srce moje.“
Kako je blažen onaj koji ima stalni trepet pred Bogom!
Svo tvoje srce, bez ostatka, daj Bogu i osetićeš raj na zemlji.
Ne prebivaj nikada bez posla, u praznosti. Crkvene i praznične dane poštuj po zapovedi Božijoj.
Vera tvoja, treba da se utvrđuje čestim pribegavanjem pokajanju i molitvi, a takođe opštenjem sa ljudima duboke vere.
Uvedi sebi pomjanik, upiši tamo sve žive i mrtve, sve koji te ne vole i koji te vređaju i svakodnevno ih pominji.
Traži neprestano dela milosrđa i sastradajuće ljubavi, bez dela je nemoguće ugoditi Bogu.
Budi sunašce svima.
Milost je veća od svih žrtvi.
Bez neodložne neophodnosti, nikuda ne idi, što je moguće manje govori, ne ljubopitstvuj praznim ljubopitstvom.
Ljubi svetu usamljenost.
Sve uvrde otrpi, u početku ćutanjem, potom korenjem sebe, potom molitvom za one koji te vređaju.
Najvažnije je za nas, naučiti se strpljenju i smirenju: smirenjem ćemo pobediti sve neprijatelje, zle duhove, a strpljenjem, strasti koje ustaju na dušu i telo.
Ne pokazuj na molitvi nikome, osim Bogu, svoje suze umiljenja, revnost u spasenju.
Pravoslavnog sveštenika poštuj kao Angela, blagovesnika, poslanog da te obraduje i da ti donese izbavljenje.
Ophodi se sa ljudima tako pažljivo, kao sa poslanicima velikog carstva i pažljivo, kao sa vatrom.
Svima sve praštaj i sa svima saosećaj u njihovim stradanjima.
Ne posvećuj previše pažnje sebi, kao kokoška jajetu, zaboravljajući bližnje.
Ko ovde traži spokoj, u tome ne može prebivati Duh Božiji.
Čamotinja i pometenost napadaju od nedostatka molitve.
Uvek i svuda prizivaj u pomoć Angela svoga.
Uvek čuvaj srdačni plač o svojim gresima, i kada ih ispovedaš, da bi se pričestio Svetim Hristovim Tajnama, tiho se raduj svom oslobođenju.
Znaj samo svoje nepotrebnosti i nedostatke, a o tuđim gresima, pažljivo se čuvaj da ne misliš i rasuđuješ, ne pogubi sebe osuđivanjem drugih.
Ne veruj bilo kakvim, čak ni dobrim svojim željama, pre nego ih odobri tvoj duhovnik.
Svako veče, ispovedaj Bogu sva svoja grehovna dela i pomisli u toku dana.
Pred snom, pomiri se sa svima pojasnim poklonima.
Nas zbližavaju sa Bogom tuga, teskoba, bolest, trud: ne ropći na njih i ne boj ih se.
Niko ne ide na nebo živeći srećno.
Što možeš češće, sa umiljenjem srca, pričešćuj se Svetim Hristovim Tajnama, ti samo njima živiš.
Nikada ne zaboravljaj, da je On, Gospod nas Isus Hristos, blizu, pred vratima, ne zaboravljaj da će uskoro sud i plata, u koji dan i čas, nikome nije poznato.
Pamti još i to šta je Gospod ugotovio onima koji Ga ljube i izvršavaju Njegove zapovedi.
Čitaj azbuku ovu, hrišćanine, ne ređe od jednom u nedelji. To će te okrepiti na duhovnom putu.
Azbuka zivota mog.