APOKALIPSA
Bitisao sam pre no što se rodih,
I videh Zemlju kako gori
I krv što pljušti da plamen ugasi.
Vizije kao u snu…
Nade naše i otrovno bilje,
U kazanima velikim vriju;
Smrznute suze se tope kroz
Ključaonice Sunca.
Tvrđave sudbine okolo se ruše.
Izdajnik Anđeo voljenu zemlju svoju,
Đavolu proda.
Uzalud sa ikonama i molitvama
Božijem Prestolu pođoh;
Zemlja i pakao već ugovor
sklopiše.
Pročitah: Prolaznici smo samo.
Prolivam suze od krvi,
Očaj drugih u duši osećam
I srca što se grče.
S fenjerom u ruci
Zurim da sliku svoju nađem
Iz dana sreće, pre no što se rodih.