BIOGRAFSKI LEKSIKON
U knjizi „Srbi na Kosovu i Metohiji u 19. i 20. veku“ sadržano je više od 1.300 biografija ljudi sa Kosmeta koji su u protekla dva veka dali doprinos u oblastima svoga rada i života.
Na ovogodišnjem sajmu knjiga svetlost dana je ugledala jedna značajna knjiga pod naslovom „Srbi na Kosovu i Metohiji u 19. i 20. veku“, autora Milovana J. Bogavca i Dragoslava S. Ćetkovića u izdanju „Obeležja plus“ koja je nazvana i velikim biografskim leksikonom, a čije izdanje predstavlja pravi izdavački i kulturno-politički podvig.
Knjiga je dobila i specijalno priznanje 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Njeno izdanje omogućila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a pomogli su i PK Dobro Selo sa direktorom Srđanom Kovačevićem, EDB KiM, opština Zubin Potok i Dragan Jojić iz Beograda koji je dao novac u spomen svim rudarima od kojih su se biografije mnogih našle u knjizi.
U ovoj knjizi sadržano je preko 1.300 biografija ljudi sa Kosova i Metohije koji su u 19. i 20. veku dali svoj doprinos u oblastima svoga rada i života.
Nauka i kultura da glasnije progovore
Kod ovakvih biografskih leksikona uvek se, na samom početku, postavlja pitanje kriterijuma za ulazak u knjigu. Najveći broj tih dilema uspešno je razrešen primenom sociokulturnih, istorijskih i geografskih merila, uz poneki neizbežan kompromis, i po koji manji propust koji ne dovodi u pitanje u celini veoma visoku ocenu objavljene knjige.
U vezi s ovom knjigom moguće je sačiniti i popis ličnosti koje su preskočene, zaboravljene ili izostale iz nekog drugog razloga. Takvi propusti postoje u svakom sličnom leksikografskom delu i oni se mogu delimično ispraviti u ponovljenom izdanju do kojeg će, uskoro doći. Uprkos tome imamo reprezentativan spisak duhovnih dostignuća ljudi sa Kosva i Metohije tokom dva protekla stoleća.
– Ovakve knjige jačaju etičku, istorijsku, političku, kulturnu i pravnu poziciju Kosova i cele Srbije. Kultura i izdavaštvo imaju posebnu obavezu da pozicije Srbije brane i jačaju oslanjajući se na duhovne vrednosti nastale na Kosovu i Metohiji. Srbija treba da pokaže vitalnost i neku vrstu etike – otpora s onim tvrdoglavim činjenicama i sa onih izvorišta koja su nas sokolila i u prošlosti, pošto ovo nije prvo prekretničko raskršće u njenoj povesti. Naša kultura i naša nauka treba jasno, glasnije nego do sada, da pokažu svetu i nama samima da je Kosovo središnje, čvorno mesto postojanja – pa i srpske budućnosti. Srbija se rodila na Kosovu – i to nije samo pesničko viđenje stvari… Ne govori se bez razloga da je oko te kolevke odrastao i sazreo srpski narod. Celo srpsko epsko pesništvo – jedna od najvrednijih tekovina srpske kulture – u znaku je Kosova i kosvske epopeje. Preko te epike Srbi su ušli u Evropu kao narod s kulturom, a ne samo sa istorijom. Zbog tog pesništa veliki Gete je počeo da uči srpski jezik – rekao je na svečanoj promociji knjige prof. dr Milivoje Pavlović.
Publikovanjem ove knjige autori su uzdigli srpsku enciklopedističku kulturu. Poznato je da su leksikoni, rečnici i enciklopedije lična karta jednog naroda i ogledalo jedne zemlje i neophodno je da se ima u vidu da se leksikografskim poslovima država čuva. Danas, kada je ovaj deo Srbije ni na nebu ni na zemlji, bitno je pisati o ličnostima koje su obeležile jedno vreme, odnosno dva veka postojanja.
– U ovom trenutku kada je prisustvo Srba, u gradskim kosmetskim sredinama, na nivou statističkih grešaka, gde nam se tragovi satiru, groblja uništavaju i ruše, ovakvim poduhvatima čuvamo temelj srpske identitetske infrastrukture – istakla je rezenzent knjiga profesor dr Aleksandra Novakov iz Matice srpske.
Kosovo je čvorno mesto srpskog postojanja
Na osnovu ove knjige može se tačno sagledati srpsko istorijsko i migraciono kretanje, na kojim prostorima su živeli nekada, gde je koncentracija srpskog življa bila najveća u 19. veku, a gde su živeli u 20. veku. Ponekad su to davno zaboravljeni i nestali toponimi. Može se pratiti kosmetska srpska dijasporu na evropskom, ali i na svim drugim kontinentima i beleži se njihov doprinos drugim kulturama.
Ova knjiga otkriva povezanost Srba s drugima narodima, razmenu kulturnih uticaja i ukrštanje kultura i civilizacija na Balkanu (i u Evropi). U ovoj knjizi objavljeni su životopisi nekih od najvažnih savremenih ličnosti, kao što su: vajar Svetomir Arsić Basara, general Božidar Delić, pesnik Mošo Odalović, istoričar Radoš Ljušić, profesor Radivoje Papović, vladika Teodosije… Ali i životopisi nekih od najvažnih ličnosti srpske istorije i kulture iz prošlosti, kao što su pisac Grigorije Božović, etnolog Tatomir Vukanović, teolog Stevan Dimitrijević, političar Oliver Ivanović, zatim Kosta Pećanac, Jordan Nikolić, Patrijarh Pavle, Atanasije Urošević i još desetine imena.
– Primetila sam da je poseban napor učinjen da se od zaborava otrgnu one ličnosti koje je politička i vojna istorija zanemarivala. To su ličnosti iz prošlosti koje su doprineli napretku srpstva radeći u oblasti prosvete, nauke, tehnike, religije, privrede, umetnosti, rudarstva, sporta, ali ima i značajnih zanatlija, trgovaca, dobrotvora – rekla je dr Novakov.
Za narode poput srpskog, koji u svojoj istoriji ima mnogo ratnih godina i zbog toga više uništene i po svetu rasute nego sačuvane kulture, ovakav leksikon ili personalna enciklopedija Srba s Kosova i Metohije je riznica u kojoj je pohranjeno ono što se teškom mukom i uz mnogo sreće otrglo od zaborava.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić