HRIŠĆANSKA POUKA
Kristof fon Šmid (1768-1854) je bio nemački pedagog, sveštenik i pisac za omladinu. Za sobom je ostavio mnogo kratkih priča u vidu pouka koje i danas mogu da budu od koristi. Jedna od njih je i ova priča o kraljeviću.
Nekakav mlad kraljević zapita jednoga dana:
– Zašto je Bog stvorio muve i pauke, kad oni nisu čoveku ni od kakve koristi. Kad bih imao tu moć, ja bih svu tu gamad potamanio.
Spomenik fon Šmidu u Dinkelsbilu
Sagovornik mu reče:
– Sva su Božja stvorenja veliko delo ruku njegovih; sva su ona tako mudro stvorena i raspoređena, da je svaki, ma i najmanji stvor, svetu od koristi, iako se to ne može tako lako na prvi pogled uvideti.
– Dobro – reče kraljević – ja znam da neki insekti mogu biti od koristi, ali su za ljude skoro svi prava napast.
Nekoliko godina posle ovoga razgovora, morade onaj kraljević da ide u rat. Ratna sreća se okrenula i kraljević je morao da beži od neprijatelja. Zabasa u neku šumu, pa umoran leže pod jedno drvo i zaspa. Dok je on spavao, prikrade mu se neprijateljski vojnik i baš kad je hteo da ga ubije, jedna mušica padne kraljeviću na lice i ubode ga tako jako da se od bola probudio i skočio. Vojnik se prenerazi. Kraljević hitro izvuče mač i napade neprijatelja, koji pobeže.
Kad je opasnost prošla, kraljević se sakri u jednu pećinu. Čim on uđe, pauk poče da plete svoju mrežu na ulazu pećine, i do zore bejaše sasvim gotov. Baš u tom trenutku, vojnici, koji su tragali za kraljevićem, prođoše pored pećine. Kraljević ču kako jedan kaže da treba da pregledaju pećinu. A drugi odvrati da sigurno nije tamo, jer, da je prošao, pokidao bi paučinu na ulazu.
Kad opasnost prođe, kraljević viknu uzbuđeno:
– O, veliki Bože, kako je neizmerna dobrota tvoja: juče si mi spasao život pomoću jedne male mušice, a danas pomoću jednog slabog pauka. Kako su savršena dela ruku tvojih!
Ne preziri sitnu muvu,
pauka ni mrava,
jer desi se ponekad,
da miš spase lava.