PRESКAČEŠ VREME
Sedim na neudobnoj stolici
Lišće se polako spušta
Na otvorenu knjigu
Osećam miris kiše u daljini
Jecaju orlovi negde u vidokrugu
(ah kako to boli)
Tako u bunilu čekam da dođeš
Galame muve iz knjige R. B. Markovića
Traže izlaz a ona ih uporno utišava
(remete moju misao o jeseni)
Кasno poslepodne a nema te
Prepoznajem tvoj lavež u čopuru
Zatim očekujem da mi srce stane
Cvili stara mašina za kucanje
Opire se smrti
Ali
Ti ližeš moje lice i budiš me
SLIКA ŽRTVE
Na požuteloj slici iz 1961.
naslonjen na žrtvu
Lepo se vidi da ćutim
I uporno gledam u njene oči
Na požuteloj slici
Njene kike oko mog vrata
Vi to ne vidite ali ja klečim
Tražim klicu ispod njenih stopala
Sve sam manji na požuteloj slici
Gubi se i sjaj iz očiju
Ubijen sam
Na dohvatu ruke
Sad moj lik sanja umesto mene