VERIFIKOVANJE DOKUMENATA
Sigurno ste se do sada već sreli sa pojmom apostilski pečat, a da niste baš ni znali šta on zapravo znači. Mnogi ga, sasvim pogrešno, ali narodskom etimologijom mešaju sa pojmom apostola, te zovu još i apostolski pečat, iako to nema bliskosti.
Zbog toga ćemo u kontekstu sudskog tumačenja i prevođenja, pomenuti nekoliko važnih svari koje će otkloniti svaku sumnju. Sudski tumač, kao što znate, zadužen je za prevođenje dokumenata koji će biti pravno važeći, a apostille je tu da overi njegov rad.
Haška konvencija
Haška konvencija koju mnogi znaju i pod imenom Apostilska konvencija je internacionalni dokument koji je potpisan na Haškoj konferenciji. Haška konvencija ja zapravo Apostilski ugovor koji određuje modalitete kroz koji se dokument izdat u jednoj državi može koristiti i u drugim državama. Time se izbegava pojam nostrifikacije dokumenata, a konvencija čije su dve zemlje potpisnice, važi i u jednoj i u drugoj zemlji.
O proceduri
Nadležne vlasti nekoliko država prisustvovale su konvenciji koja je u Hagu održana po postulatima međunarodnog prava. U zavisnosti od države u kojoj se izdaju apostili, razlikuju se i institucije koje ga izdaju. Tako na primer u Sjedinjenim državama to izdaje državni sekretar i njegovi zamenici, a u Britaniji izdaje Ured za spoljnu i zajedničku državu. Da bi uopšte apostil bio kvalifikovan, mora ga verifikovati određeni službenik. To je u slučaju republike Srbije Sud, a upravo sudski tumač ima nadležnosti ove vrste.
Nakon prevoda
Nakon što se dokument koji se overava ovim pečatom prevede, on se verifikuje i potom overi. Države potpisnice Haške konvencije nekada traže samo prevod, a nekada i haški apostil. Valja znati da je čak 100 potpisnica ove konvencije.
Pečat se stavlja na isprave koje izdaju organi ili službenici pravosuđa, javnog tužilaštva, sudske pisarnice, ili izvršitelji.
Treba znati da se na isprave koje izdaju diplomatsko-konzularne institucije ne stavlja Apostil. Apostil potvrdu potpisuje predsednik suda ili sudija kog je on ovlastio. Kao što smo već rekli, u drugim državama za to su zaduženi razni organi.
Kada je potrebno prevoditi dokumenta
Dešava se vrlo često da se prilikom selidbe u inostranstvo moraju podnositi dokumenta koja važe u jednoj državi, kako bi se u drugoj državi stekli uslovi za legalno priključivanje zajednici. Studenti, ljudi koji menjaju posao, ali i čitave porodice ponekad posežu za odlaskom iz zemlje. Pre nego što se obave oni dosadni poslovi pripreme, pristupa se i zahtevima za dokumentacijom. Stoga je bolje što pre obaviti one administrativne delatnosti koji će posle biti samo prepreka u periodu selidbe.
Selidba i dodatni troškovi
Osim što administracija košta, oko odseljenja iz države bićete izloženi i troškovima oko transporta stvari, selidbe, prebacivanja svojih omiljenih sitnica. Zbog toga vam na kraju savetujemo da pre polaska u „bolje sutra“ porazmislite o tome šta sve treba pripremiti. Napravite plan na vreme, kako biste mogli da što lakše podnesete sav taj stres. U nekom segmentu administracija vam je olakšana, ali se svakako pripremite na nekoliko dana završavanja poslova u institucijama, i još mesečak dana dok sve stvari ne legnu na svoje. To će vam definitivno biti stresniji period. A posle, sa srećom.