ONO ŠTO NAS POVEZUJE
Gledajući u istoriju, može se reći da je čovek oduvek imao potrebu za povezivanjem i umrežavanjem. Ipak, tek je dvadeseti vek doneo istinske promene na ovom polju, a možda čak i uveo civilizaciju u silaznu putanju.
Sada, kada tradicionalne elektronske modele komunikacije menjaju savremeni, možemo govoriti čak i o tome da su kablovi zamenjivi i da su prošlost. Mada, ipak se i dalje, sa svake bandere pletu mreže kablova iznad i ispod grada.
O tome ne razmišljamo često, možda tek onda kada nas put nanese u prodavnicu elektro opreme. Elektro oprema je nesumnjivo jedna od one opreme čija proizvodnja ne opada, već raste. Iako nas ova tekovina čovečanstva okružuje, retko kada o njoj razmišljamo sa aspekta, otkud ona na svetu, i koje su zanimljivosti vezane za nju. Zato ovde govorimo o kablovima.
Bakar ili aluminijum
Mnogi ljudi veruju da je bakar najbolji provodnik elektriciteta i električne energije. Ne može se reći da je ovo potpuno tačno. Kada je u pitanju provodnost materijala, postoje brojni faktori koje treba uvrstiti i uzeti u obzir. Provodljivost u slučajevima gde se koriste super-visoki naponi varira, pa je obično mnogo ekonomičnije da se umesto bakarnih provodnika koriste aluminijumski kablovi.
Koji su kapaciteti kablova?
Zanimljivo je da ljudi misle da su kablovi uvek istog kapaciteta i da je provodnost doveka ista. Ovo je zaista velika zabluda, ako se zna da na kapacitet kablova mogu uticati brojni faktori koji menjaju provodnost kabla. Temperatura vazduha, zemlja i njena težina i vlaga (ukoliko je reč u kablovima ispod zemlje), vetar itd mogu uticati na to da kablovi gube svoj kapacitet.
Zaštita kabla ne znači mnogo
Kablovski oklopi za zaštitu kablova ne garantuju potpunu bezbednost. Iako se oklopi od plastike koriste da bi zaštitili kabl i izolovali struju, ne dešava se retko da oni budu oštećeni jer su često izloženi spoljnjem uticaju. Ukoliko je bilo koji kabli za napajanje izložen spoljnom faktoru, oštećenje kabla je mogće. Baš zato, nije isključeno da vas struja iz kabla može pecnuti, ili čak opeći, i preko zaštite od plastike.
Malo istorije
Prvi kabl koji se u istoriji izmislio je Tomas Edison, a patentiran je u Nju Jorku već davne 1882. godine. On je bio gumiran, a nastao je kao posledica gume koju je izumeo Čarls Gudjer 1844. Ipak, kablovi su masovno pravljeni za vreme Drugog svetskog rata, a zanimljivo je da je kabl koji je provodio 11.000 volti izumljen 1897. i koristio se na Nijagarinim Vodopadima.
Optički kabl
U telekomunikacijama se koristi kabl koji za glavni medijum ima optičko vlakno, a informacija se prenosi putem svetlosti. U Srbiji se, primera radi, koriste kablovi kapaciteta od 6 do 240 optičkih vlakana. Velika prednost optičkog kabla je ta što ima dimenzije, daleko manje od bakarnog kabla, a mogućnost prenosa velike količine informacija je njegova najveća prednost. Cena kablova je sve niža, a nije osetljiv na električne smetnje, vodu ili temperaturu.
Prvi optički kabl u Srbiji je položen 1984. na relaciji Beograd TK centar – Centrala Konjarnik i dužina mu je bila 5 km. Danas ima više od 15.000 km položenih optičkih kablova.