Za kardiovaskularne bolesti nisu krive masti nego šećeri

NE MASNO VEĆ SLATKO

Sve je više lekara koji tvrde da za bolesti srca i krvnih sudova nisu krive masti i povišen holesterol u krvi, već šećeri koje unosimo u organizam.

Lekari bi trebalo da prestanu da prepisuju statine, odnosno lekove za sniženje holesterola, jer tek manji deo pacijenata od tog leka ima koristi, dok milionima drugih koji ga uzimaju neće pomoći da žive duže, zaključak je studije nedavno objavljene u časopisu Experts Review of Clinical Pharmacology.

Autori studije tvrde da u mnogim slučajevima statini donose više štete nego koristi, jer dugotrajno uzimanje šteti jetri i nema čvrstih dokaza da ova grupa lekova smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Iako ima dosta zagovornika ove teze, među kojima je najglasniji dr. Aseem Malhotra, oni koji veruju u moć statina i koji ih od 70-ih godina prošlog veka (kad su otkriveni) koriste za smanjenje nivoa holesterola, kažu kako su pomogli spasiti na hiljade života, sprečavanjem srčanih udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Snižavanje holesterola

Statini su uglavnom sigurni lekovi pogodni za dugotrajnu upotrebu. Od mogućih nuspojava terapije statinima potrebno je spomenuti glavobolju, mučninu, probavne tegobe, porast vrednosti jetrenih enzima (serumskih transaminaza). Najopasnija nuspojava je miopatija, odnosno miozitis, praćen višestrukim porastom aktivnosti kreatin-kinaze u serumu (rabdomioliza – raspad skeletnih mišića), koja može dovesti i do akutnog bubrežnog zatajenja. Međutim, radi se o retkoj nuspojavi koja se javlja u manje od 0,1 odsto bolesnika.

Iako su statini redovno na listi najprodavanijih lekova, danas su sve glasniji oni koji tvrde kako vrednost holesterola u krvi (koja se reguliše statinima) ne igra glavnu ulogu u nastanku srčanih oboljenja. Oni kao krivce navode upalne procese i posledično oštećenje zidova krvnih sudova, koji su posledica velikog unosa raznih šećera. Drugim rečima, neprijatelji srca nisu masnoće nego šećeri.

O tome je u svojoj brošuri „Hrono ishrana“ pisala i doktorka Ana Gifing.

“Unos brzih šećera (i belog, ali i smeđeg šećera) pre svega dovodi do poremećaja metabolizma u našem telu, odnosno do povećane aktivnosti pankreasa zbog čega se on iscrpi. Nivo šećera u krvi se podiže kad jedemo takvu hranu i sve se teže vraća u normalnu vrednost. Povećanje šećera u krvi dovodi do povećanja vrednosti LDL ili lošeg holesterola”, kaže dr. Gifing u pomenutoj brošuri.

Kako se molekul holesterola oštećuje kad se izlaže velikoj toplini i oksidaciji (koja je toliko prisutna u prehrambenoj tehnologiji), znamo da prženje nije dobro, baš kao ni hidrogenizovane masti koje nalazimo u margarinima, grickalicama, pekarskim proizvodima, polugotovim proizvodima poput supa iz vrećice i slično. Takve masti ozbiljna su pretnja zdravlju, ali ne i meso, jaja, sir, maslinovo ulje, orašasti plodovi…

Dr. Christie Ballantyne sa Baylor College of Medicine je kardiolog s najvećim brojem objavljenih studija iz kojih se zaključuje da osobe koje su imale infarkt ili moždani udar u čak preko 50 odsto slučajeva nisu imale povišene vrednosti holesterola.

U brošuri o hrono ishrani navodi se podatak kako stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća od one koju jedu stanovnici južnih krajeva Indije, a u proseku imaju sedam puta manji broj obolelih od srčanih bolesti.

Zašto ujutro treba jesti životinjske masti?

Kako prema principima hrono ishrane važnu ulogu igra i vreme kada uzimamo hranu, jutro je idealno vreme za unos masti životinjskog porekla (jaja, sir, pavlaka…), jer se ujutro intenzivno izlučuju enzimi koji pomažu probavu masti i sintezu holesterola. Naime, kada unosimo životinjske masti, mi jetri dajemo gorivo da sintetiše više HDL-a (dobrog holesterola), a kad ih ne unosimo, ona sintetiše više LDL-a (lošeg holesterola). Ovo se događa usled strukturnih razlika gustine lipoproteina. Dobar holesterol ima veliku gustinu i za njegovo stvaranje potrebno je masno gorivo, dok loš holesterol ima malu gustinu i lako se sintetiše od bilo kakvog drugog materijala.

Izvor: Vecernji.hr