FILM O SUPERHEROJU
„Akvamen“ je ukratko nepodnošljivo dosadan atak i na psihu od neverovatnih 147 minuta – ničega. Evo zašto je kolumnista portala Mondo izašao razočaran iz sale (iz koje je više puta hteo da pobegne tokom filma).
Nova superherojska franšiza DCEU (DC Extended Universe) više i nije tako nova. „Akvamen“ je šesti film u ovom ciklusu i u stvari već treći u kojem se pojavljuje ovaj amfibijski lik koji svoje mesto u ambicioznom projektu pokušava da nađe i iznad i ispod vode.
Sve dakle ide kao podmazano – DC je od do sada prikazanih filmova već inkasirao više od četiri milijarde dolara i samo za naredne dve godine najavio čak pet novih filmova. Ljubitelji filmovanih superherojskih stripova bi po svemu trebalo da su i više nego zadovoljni. Osim što nisu.
Jer, očekivano, i „Akvamen“ je, baš kao i njegovi prethodnici Supermeni, Betmeni i ostali DCEU heroji, katastrofalno loš film. Kad kažem loš, mislim baš loš. Toliko loš da sam nekoliko puta tokom projekcije, a prvi put već nakon 20-ak minuta, hteo da izletim iz dvorane i da se više nikad ne vratim.
Ali iz nekog sumanutog mazohizma, nisam to uradio. Sedeo sam i piljio u ogromno platno koje je imitiralo džinovski akvarijum prepun raznih digitalnih stvorenja koja su promicala ispred mojih očiju. Inače volim to da radim, tako da nikada ne menjam kanal kada se na njemu pojave Sunđer Bob, Kameronov „Ambis“ ili BBC-jeva „Plava planeta“ sa Dejvidom Atenborouom. Ovog puta, međutim, more me je smorilo. Big time.
Sve počinje kada Atlana (Nikol Kidman), princeza od Atlantide, izroni iz mora, ranjena, i kada je na steni ispod svog svetionika pronađe izvesni Tomas Kari. Ljubav je neminovna, a naravno i sin Artur koji će, uskoro, postati i naš glavni junak. U tome mu pomaže i glavni vezir Atlantide, Vulko (Dafo). On Akvamena uči svim veštinama koje bi jedan prestolonaslednik trebalo da savlada. Dok se sve to dešava, Atlana je već nestala u dubinama Atlantika, ostavljajući svog muža i sina da sami izgrade mit.
Atlana će se već vratiti pred kraj filma da zaokruži ovu epopeju, u međuvremenu će se pojaviti i gusari, kao i Akvamenov polubrat Orm, koji mu dođe kao Loki u odnosu na Tora, ali bez i trunke harizme. (Štaviše, Patrik Vilson kao Orm je verovatno najveći miskast u superherojskim filmovima ikada. Teško je reći da li mu nije dozvoljeno da razvije svoj lik ili jednostavno nije bio inspirisan ili sposoban, ali dosada kojom Orm zrači, jedan je od najvećih problema ovog filma). I još gomila sporednih likova koji, eto, samo tako promiču platnom.
Ekspozicija, ekspozicija, akcija, ekspozicija, ekspozicija, akcija – otprilike je to ritam koji uspostavlja reditelj filma, a u isto vreme likovi nerazvijeni, tanušni, zaplet još tanji. Tanak je bio i budžet – navodno samo oko 150 miliona, verovatnu u strahu da se ne ponovi „Justice League“ katastrofa od 300 miliona – pa se i to vidi na platnu.
I kad se sve to zaokruži, pa kada se tome dodaju još neki elementi kao što je iritantan saundtrek, smehotresni dizajn, nekoherentni scenario, zaglupljujući dijalozi i POTPUNO odsustvo humora, dolazimo do verovatno najslabijeg filma od svih šest iz dosadašnje DCEU istorije, ali i filma koji će, paradoksalno, na kraju ipak predstavljati uspeh za franšizu, finansijski naravno. Jer, fanovi kao što sam ja i milioni drugih, bez obzira na konstantna razočaranja, i dalje će, mazohistički, davati novu i novu šansu ovom nesrećnom filmskom ogranku slavne izdavačke kuće.
O da, zaboravio sam da pomenem i tu sitnicu da „Akvamen“ traje neizdrživih 147 minuta, atak i na psihu i na bešiku. Takođe, stariji čitaoci će me razumeti, Akvamen likom neodoljivo podseća na Kabira Bedija iz TV serije o malezijskom gusaru Sandokanu, jednom od junaka mog detinjstva. Još jedan trenutak konfuzije.
„Akvamen“ je, ukratko, za izbegavanje. Možda će DCEU u budućnosti, možda čak i bližoj, nadam se, uspeti da se upristoji i početi da proizvodi filmove koje ova kuća i ovi likovi i zaslužuju, ali svejedno, svi ti filmovi će moći da se isprate i bez odgledanog „Akvamena“.
Režija: Džejms Van
Uloge: Džejson Momoa, Nikol Kidman, Vilijam Dafo
Izvor: Mondo.rs